Zelenskyy Sprovodi Novu Rekonstrukciju Vlade Dok Sukobi Escaliraju: Rafale, Rafinerije i Anti-balistička Koalicija

Emmanuel Macron, predsednik Francuske, i Volodymyr Zelenskyy, predsednik Ukrajine, rukovali su se tokom parade povodom Dana Bastilje u Parizu, 14. jula 2026. (Foto: Bastien Ohier / Hans Lucas / AFP via Getty Images)

Izveštaji iz Ukrajine. Dan 1603.

Promene u vladi

Predsednik Volodymyr Zelenskyy je 15. jula pokrenuo novu rundu rekonstrukcije vlade: Mykhailo Fedorov je smenjen sa mesta ministra odbrane, što je on potvrdio u objavi na društvenim mrežama nazivajući to velikom čašću. Ranije u julu, premijerka Yuliia Svyrydenko je podnela ostavku nakon što je parlament 14. jula glasao za njeno razrešenje.

U svom oproštajnom govoru, Svyrydenko je, s povremenim drhtajem u glasu, istakla da je njen prioritet bio rasterećivanje civila i očuvanje dostojanstva tokom rata: „Bez obzira na trajanje rata i razmere razaranja, moramo nastaviti da živimo dostojanstveno.“

Prema izvorima bliskim razgovorima, glavni kandidat za njenog naslednika je Serhii Koretskyi, izvršni direktor Naftogaza. U razmatranju su bili i Mykhailo Fedorov, bivši premijer Denys Shmyhal i gradonačelnik Harkova Ihor Terekhov. Svyrydenko se očekuje u diplomatskoj ulozi – verovatno kao ambasadorka u SAD.

Tokom njenog mandata Ukrajina je 2025. obezbedila rekordnih 52,4 milijarde USD spoljnog finansiranja i novi IMF program od 8,1 milijardu USD. Vlada je takođe lansirala mehanizam "Drone Deal" za izvoz domaćih odbrambenih sistema i reinvestiranje prihoda u vojnu industriju.

Zelenskyy u Parizu i nova saveznička podrška

Više od 25 šefova država sastalo se u Parizu 13. jula na samitu Koalicije voljnih, inicijativi koju predvode Francuska i Velika Britanija radi koordinisane vojne i bezbednosne pomoći Ukrajini. Francuski predsednik Emmanuel Macron najavio je značajne pakete pomoći: transfer 16 Rafale lovaca planiran za 2028–29. i početak obuke ukrajinskih pilota u narednim mesecima.

Francuska će takođe izdati licence za proizvodnju raketa Aster‑30 za SAMP/T sistem i za krstareće rakete SCALP dometa oko 155 milja. Tokom sastanka je i formalno pokrenuta Anti-balistička koalicija, koja okuplja Ukrajinu i devet evropskih zemalja za razvoj integrisanog protivraketnog štita.

Ruski napadi na Ukrajinu

Sukobi su se intenzivirali: 15. jula napadi na luke u Odesi i Mykolaivu odneli su živote civila, dok su vlasti prijavile napade dronovima na oko 20 ruskih plovila u pokušaju da zaštite pomorske rute.

Rano 14. jula Rusija je izvela balistički napad na Kijev (peta takva akcija u mesecu), ispalivši osam raketa i 137 dronova. Vazduhoplovstvo Ukrajine je presrelo pet balističkih raketa — najviši procenat uspeha u poslednjih nekoliko nedelja. Nije bilo direktnih žrtava, ali je oštećena civilna infrastruktura i izbio je požar u skladištima u Holosiivskom okrugu.

Prethodnih dana, ruski udari pogodili su i Zaporožje (dva civila ubijena, više povređenih) i Sumy (tri klizne bombe, pet civila poginulo, među kojima i dete). U južnom regionu Odesa pogođeno je i strano trgovačko plovilo sa žrtvama među članovima posade.

Ukrajinski napadi na rusko tlo

U noćnim operacijama 14. jula Ukrajina je udarila dve velike rafinerije u Rusiji: Gazprom Neftekhim Salavat u Baškortostanu i rafineriju Afipsky u Krasnodar Krai. Obe fabrike zajedno prerade skoro 20 miliona tona sirove nafte godišnje, navodno izazvavši velike požare.

Ukrajinske bespilotne jedinice su takođe izvele udare na transportnu infrastrukturu oko Azovskog mora i pohvalile se gađanjem do 14 plovila iz takozvane "sene flote", čime je broj pogodaka porastao na 116 u poslednjih devet dana.

Ukrajinska vlada je u pismu Međunarodnoj pomorskoj organizaciji branila napade na te brodove, navodeći da su oni važan izvor prihoda za ruski ratni mehanizam i optužila Moskvu za napade na trgovačke brodove otkako je počela puna invazija.

Napomena: Ovaj tekst je adaptacija izvorno objavljenog članka na Forbes.com, prilagođena i sažeta za čitaoce na srpskom jeziku.