„Svi se plaše da umru”: Nasilje oko regrutacije u Ukrajini raste dok država pokušava da nadopuni gubitke

Vasyl Krupych zna šta znači boriti se za Ukrajinu. Kao mitraljezac na frontu u Donbasu preživeo je zastrašujuće udare ruskih snaga – ali prošlog decembra, dok je služio u pozadini, napadnut je od svojih sunarodnika dok je tražio muškarce koji izbegavaju poziv u vojsku.

Prema njegovom svedočenju, dvojica muškaraca nisu htela da pokažu dokumenta i pobegla su. Kada ih je patrola jurila, Krupych je teško pretučen metalnom polugom i proveo je šest nedelja u bolnici. „Slomio mi je rebro, ležao sam i nisam mogao da dišem”, priseća se veteran. „Za šta smo se borili, ako vojnike sada tuku?”

Ivan Stupak said that Ukraine's high command was forced to use "busification" to tackle a lack of manpower on the battlefield [BBC]

Rast napada i pritužbi

Ukrajinska vojska i civilne institucije otvoreno govore o problemu: Nacionalna policija je zabeležila više od 600 napada na regrutne oficire, dok je kancelarija Poverenika za ljudska prava prošle godine registrovala preko 6.000 pritužbi na ponašanje regrutera — žalbe koje uključuju fizičko zlostavljanje, nezakonito pritvaranje i loše uslove u regrutnim centrima.

Uprkos strahu da bi takve priče mogle biti iskorišćene u ruskoj propagandi, mnogi građani i zvaničnici smatraju da se problem mora rešiti javno. U aprilu su nekoliko regrutera izbodeni, jedan je nastradao, a nedavno su u Lavovu stotine demonstranata okružile oficire i prevrnule njihov automobil.

Kyrylo was brutally beaten by recruiters despite being exempt from the draft [BBC]

Razlozi otpora

Razlozi za masovne izbeglice poziva i nasilne sukobe na ulicama su višestruki: iskren strah od fronta — jer gotovo svako poznaje nekoga ko je ranjen ili poginuo — zamor od rata bez jasnog kraja i rastući otpor prema metodama prisile. Kako analitičari primećuju, posle početnog talasa dobrovoljaca tokom kontraofanzive krajem 2023, entuzijazam je opao, a vlasti su uvele strože pristupe mobilizaciji.

Termin „busifikacija” postao je deo javnog diskursa: mobilne patrule koje „skupljaju” muškarce po ulicama i teraju ih u autobuse, često bez adekvatne procedure i prisustva policije, što vodi ka sukobima. „Kada im treba dodatnih 5.000 ljudi, počnu da ih hvataju — a ako odbiju, to preraste u tuče na ulici”, objašnjava vojni analitičar Ivan Stupak.

Kyrylo spent two weeks in hospital following the attack and has made formal official complaints [Handout]

Žrtve i optužbe

Pored Krupycha, primeri civila koji tvrde da su zlostavljani su brojni. Profesor Kyrylo Ogdansky, oslobođen obaveze služenja, kaže da su ga u Dnjipru gurnuli u autobus, udarali i pretili mu slanjem na front. Proveo je dve nedelje u bolnici i podneo zvanične žalbe, ali je oprezan u javnom nastupu zbog mogućeg pogoršanja situacije u medijima.

„Ako svi ćute, zašto bi to prestalo? Razumem problem regrutacije, ali nijedan zvaničnik nema pravo da se ponaša ovako,” kaže Ogdansky.

Reforme i nesigurnost

U kratkom mandatu bivšeg ministra odbrane Mykhaila Fedorova pokrenute su prve reforme: ugovori na određeno vreme, bolje plate za rizične pozicije i mogućnosti odlaganja daljeg služenja. Međutim, smena Fedorova zaustavila je dalji napredak, pa su mnogi predlozi — uključujući prebacivanje patrola policiji, obuku regrutnih oficira i psihološki skrining — ostali nedovršeni.

Dok Ukrajina javno priznaje postojanje problema, nedostatak stalnog ministra i rastuća napetost između vojske i civila otežavaju pronalaženje rešenja. Veteran Krupych sumira emotivnu realnost: „Naši momci moraju da budu zamenjeni. Ali niko se ne prijavljuje. Svi se plaše da umru.”

Zaključak: Kriza regrutacije u Ukrajini kombinacija je demografskih gubitaka, ratnog zamora i spornih metoda mobilizacije. Bez jasne strategije, transparentnosti i reforma, sukobi između regrutera i javnosti mogli bi dalje da potkopaju odbrambene napore zemlje.