Novo istraživanje Univerziteta u Ženevi i Bernu pokazuje da moderni AI modeli u proseku postižu oko 81–82% tačnih odgovora na testovima emocionalne inteligencije, dok su ljudi postigli oko 56%. Testovi su uključivali prepoznavanje i upravljanje emocijama, a AI je čak napravio i sopstvene testove koji su bili podjednake težine. Istraživači ističu da modeli razumeju emocije operativno, ali ih ne doživljavaju; potencijalne primene zahtevaju odgovoran pristup i stručni nadzor.
AI bolje razume emocije od ljudi — švajcarska studija otkriva iznenađujuće rezultate
Novo istraživanje Univerziteta u Ženevi i Univerziteta u Bernu pokazuje da savremeni veliki jezički modeli (LLM) mogu da prepoznaju i rezonuju o ljudskim emocijama bolje nego prosečni ljudi na standardizovanim testovima emocionalne inteligencije.
Šta su istraživači uradili
Istraživači su testirali šest popularnih AI sistema (ChatGPT-4, ChatGPT-o1, Gemini 1.5 Flash, Copilot 365, Claude 3.5 Haiku i DeepSeek V3) na pet standardnih testova koji mere razumevanje i upravljanje emocijama. Testiranja su sprovedena između decembra 2024. i januara 2025. Svaki model je rešavao testove deset puta kako bi se dobile stabilne prosečne ocene.
Glavni nalazi
AI modeli su u proseku tačno odgovarali na oko 81–82% pitanja, dok su ljudski učesnici iz ranijih validacionih studija imali prosečnu stopu tačnih odgovora od 56%. Svi testirani sistemi su premašili ljudske rezultate u svim pojedinačnim ispitivanjima i pokazali visok stepen međusobnog slaganja — što znači da su davali konzistentne emotivne procene.
Koji su testovi korišćeni
Upotrebljeni su dobro utemeljeni instrumenti koje koriste psiholozi za merenje tzv. "ability emotional intelligence":
- Situational Test of Emotion Understanding (STEU)
- Geneva Emotion Knowledge Test – Blends (GEMOK‑Blends)
- Situational Test of Emotion Management (STEM)
- podtestovi iz Geneva Emotional Competence Test (GECo)
Svako pitanje prikazivalo je realističnu situaciju i tražilo najbolji odgovor koji demonstrira emocionalnu kontrolu i prosocijalno rešavanje konflikata (npr. miran razgovor sa nadređenim umesto konfrontacije nakon krađe ideje).
Može li AI i da napiše test?
Istraživači su zatim zatražili od ChatGPT‑4 da generiše nove test‑iteme. Rezultat: 467 ljudi je rešavalo originalne i AI‑generisane verzije testova, a ocene su bile vrlo slične. AI‑generisani zadaci su bili gotovo podjednake težine i jasnoće kao ljudski, a istraživači su utvrdili da je oko 88% novih stavki potpuno originalno, a ne parafrazirano postojeće pitanje.
Kako tumačiti rezultate
„LLM‑ovi ne samo da identifikuju najbolju opciju, već mogu i da kreiraju nove situacije koje odgovaraju kontekstu,“
navodi Katja Schlegel, prva autorka studije sa Instituta za psihologiju Univerziteta u Bernu. Marcello Mortillaro iz Švajcarskog centra za afektivne nauke dodaje da rezultati pokazuju kako modeli razumeju funkcionalne aspekte emocionalne inteligencije — ali bez subjektivnog doživljaja emocija.
Ograničenja i etičke napomene
Istraživači jasno naglašavaju da modeli ne "osećaju" emocije; oni uče obrasce iz ogromnih količina ljudskog teksta i mogu da predlože prikladne reakcije. Iako su AI testovi bili približno kvalitetni, neke stavke napisane ljudski su ocenjene kao nešto jasnije, a teme u AI testovima su bile nešto manje raznovrsne — razlike koje nisu promenile glavni zaključak, ali su važne za dalji rad.
Autori upozoravaju na potrebu odgovornog korišćenja: potencijalne primene u obrazovanju, savetovanju i zdravstvenoj podršci mogu biti korisne, ali moraju biti praćene stručnim nadzorom i etičkim okvirima.
Zaključak
Studija, objavljena u časopisu Communications Psychology, pokazuje da savremeni LLM‑ovi posedaju impresivne sposobnosti operativnog razumevanja emocija i da mogu doprineti razvoju aplikacija koje podržavaju ljude — pod uslovom da se ove tehnologije koriste promišljeno i uz profesionalni nadzor.
Napomena: rezultati se odnose na performanse na standardizovanim testovima i ne znače da AI poseduje empatičko iskustvo slično ljudskom.
Pomozite nam da budemo bolji.
