Putin odlikovao tvorce „Burevestnika“ i „Posejdona“, najavio serijsku proizvodnju „Orešnika“ — poruka Zapadu

Predsednik Rusije Vladimir Putin dodelio je državna odlikovanja timovima koji su razvili nuklearno-pokretane sisteme „Burevestnik“ i „Posejdon“, uz najavu serijske proizvodnje rakete „Orešnik“.

Na ceremoniji u Kremlju u utorak, Putin je istakao da su ti sistemi, prema tvrdnjama ruskih vlasti, „istorijskog značaja“ za Rusiju i „za čitavo 21. stoletje“. Govoreći o dometu, Putin je rekao da je „Burevestnik ... nadmašio sve poznate raketne sisteme na svetu“.

„Po dometu leta, Burevestnik … je nadmašio sve poznate raketne sisteme na svetu.“

Putin je takođe objavio da je pokrenuta serijska proizvodnja hipersonične rakete Orešnik, za koju Moskva tvrdi da je upotrebljena u napadu na ukrajinsku regiju Dnipro u novembru 2024. — što bi, kako se navodi, bio prvi slučaj upotrebe balističke rakete srednjeg dometa u borbenim dejstvima.

Prema video-materijalima koje je objavio Kremlj, rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je da je Burevestnik preleteo oko 8.700 milja (14.000 km) za približno 15 sati, dok je za Posejdon navedena dometna cifra veća od 6.000 milja (9.650 km). Te tvrdnje potiču iz zvaničnih ruskih saopštenja i nisu nezavisno verifikovane.

Ni Burevestnik ni Posejdon nisu sasvim novi: Putin je predstavio oba sistema još 2018. godine, a najave uspešnih testova Burevestnika pojavile su se i ranije, uključujući tvrdnje iz 2023. Analitičari upozoravaju da Moskva ponovnim isticanjem ovih tehnologija šalje poruke koje su usmerene na Zapad, a naročito na Sjedinjene Države.

Reakcije analitičara i kontekst

Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) u izveštaju navodi da „ponavljani naglasak na velikom dometu i sposobnosti da prevaziđe bilo koji sistem protivraketne odbrane ukazuje da bi cilj bio SAD, a ne regionalni protivnik koji bi Rusija mogla da pogodi jeftinijim, kratkoročnijim sistemima“. CSIS ocenjuje da je cilj ovakvih izjava obeshrabriti donosioce odluka u SAD od politika koje bi ugrozile ruske interese.

Ceremonija je održana u trenutku zaoštravanja odnosa Moskve i Vašingtona: administracija SAD je pre nekoliko nedelja uvela sankcije protiv ruskih energetskih kompanija i otkazala predviđeni samit, dok je američki predsednik Donald Trump naredio obnavljanje nuklearnih proba, navodeći „aktivnosti drugih zemalja“ kao razlog.

U svom govoru u Kremlju, Putin je naglasio da „Rusija nikoga ne preti“ i da, poput drugih nuklearnih sila, razvija svoj nuklearni i strateški potencijal. Stručnjaci, međutim, napominju da retorika i javna predstava vojnih sposobnosti služe i geopolitičkim ciljevima — slanju poruka o odvraćanju i demonstraciji mogućnosti.

Šta je provereno, a šta ostaje nejasno

• Tvrdnje o dometima i uspešnim testovima potiču iz zvaničnih ruskih izvora i Kremlj je objavio odgovarajuće video-snimke; nezavisna verifikacija tih podataka nije javno objavljena.
• Istorijat razvoja: oba sistema su predstavljena 2018. godine, a pojedinačni testovi su najavljivani i ranije (npr. 2023.).
• Analitičari ocenjuju da je cilj retorike — osim domaće publike — i slanje upozorenja Zapadu, naročito SAD.

Ova vest ima širi geopolitički značaj jer kombinuje demonstraciju vojne tehnologije sa diplomatsko-političkim signalima u trenutku povećanih tenzija između Rusije i Zapada.