Menja li ChatGPT način na koji radi vaš mozak? Šta pokazuju najnovije studije

Menja li ChatGPT način na koji radi vaš mozak?

Veštačka inteligencija (AI) — od ChatGPT‑a do alata kao što je Microsoft Copilot — brzo se širi i menja način na koji radimo, učimo i komuniciramo. Dok neki korisnici cene dobijenu efikasnost, raste broj upozorenja iz naučnih i psiholoških krugova: preterana zavisnost od AI može uticati na kognitivne sposobnosti i način funkcionisanja mozga.

Studija iz 2025. (arXiv): EEG i pisanje eseja

Jedna studija objavljena kao preprint na arXiv pod naslovom "Your Brain on ChatGPT: Accumulation of Cognitive Debt when Using an AI Assistant for Essay Writing Task" ispitala je uticaj korišćenja AI asistenta prilikom pisanja eseja. Učesnici su podeljeni u tri grupe: pisanje oslanjajući se isključivo na sopstveni um, pisanje uz pomoć internet pretraga i pisanje uz pomoć velikih jezičkih modela (LLM). Aktivnost mozga merena je elektroencefalografijom (EEG) tokom više sesija.

Rezultati su pokazali dosledan obrazac: učesnici koji su pisali bez pomoći imali su najjaču moždanu aktivnost, oni koji su koristili pretraživače — srednji nivo, dok su korisnici LLM‑a pokazali najslabiju aktivnost. Nakon zamene grupa u četvrtoj sesiji, osobe koje su prešle sa LLM‑a na samostalno pisanje zabeležile su poboljšanje, a one koje su prešle na oslanjanje na LLM doživele su pad performansi.

Napomena: rad je dostupan kao preprint na arXiv i daje signal da postoji povezanost između dugotrajnog oslanjanja na AI i pada određenih pokazatelja moždane aktivnosti, ali dalja recenzirana istraživanja potrebna su da bi se utvrdila uzročnost i dugoročne posledice.

Percepcija rada i jezične promene

Autori studije ističu i psihološke efekte: korisnici LLM‑a su manje osećali osećaj vlasništva nad napisanim tekstom i imali su poteškoće da verodostojno citiraju delove koje je AI pomogao da nastanu. U poređenju sa drugim grupama, LLM‑korisnici su se lošije pokazali u nekim jezičkim i ponašajnim merilima.

Posebno zanimljiva je i odvojena lingvistička analiza koja je obuhvatila više od 22 miliona neuskriptovanih reči iz online sadržaja i podcasta. Istraživanje objavljeno kao "Model Misalignment and Language Change: Traces of AI-Associated Language in Unscripted Spoken English" ukazuje na porast termina koje modeli favorizuju (npr. "meticulous", "strategically", "garner", "surpass"), što sugeriše da se deo modelima preferisanog vokabulara uvlači u svakodnevni govor.

Šta to znači za učenike i nastavnike?

Psiholozi i edukatori upozoravaju da prekomerna upotreba AI u školama može otežati razvoj metakognitivnih i kritičkih veština. Kao protivotrov predlažu uvođenje i vežbanje:

• metakognitivnih strategija (kako učiti i vrednovati sopstveno učenje),
• adaptivnih veština (prilagođavanje novim zadacima i stvaranje novih neuronskih putanja),
• samoevaluacije i samopouzdanja (vera u sopstvene sposobnosti i učenje kroz greške).

U praksi to znači balans: koristiti AI kao alat za uštede vremena i inspiraciju, ali zadržati zadatke koji razvijaju razmišljanje, rešavanje problema i pamćenje.

Zaključak

Rastuće istraživanje ukazuje da dugotrajna i nenamenska zavisnost od AI može menjati obrasce moždane aktivnosti i govoriti o mogućem padu određenih kognitivnih sposobnosti. Međutim, većina nalaza dolazi iz ranih studija i preprintova, te su potrebna dodatna, šira i replikativna istraživanja da bi se doneli čvrsti zaključci. Za sada je najrazumniji pristup — svestan i kontrolisan rad sa AI uz razvijanje ključnih metakognitivnih veština kod učenika i odraslih.