Sažetak: Analiza ukazuje da je najsnažniji bljesak svetlosti ikada zabeležen iz crne rupe verovatno nastao kada je crna rupa razderala zvezdu mase ≥30 Sunčevih masa. Prvobitno otkriven 2018, događaj je potvrđen dubljim merenjima 2023. (objavljeno u Nature Astronomy), a objekat se nalazi na ~3 miliona kiloparseka (~10 milijardi svetlosnih godina). Bljesak je procenjen kao ~30× jači od ranijih detekcija; mlazovi su porasli oko 40×, a superplimak još traje, pa astronomi planiraju dugoročno praćenje.
Najjači superplimak crne rupe ikada zabeležen — crna rupa „progutala“ masivnu zvezdu
Najjači superplimak iz crne rupe — šta su astronomi otkrili
Crne rupe mogu dobiti ogromna energetska "pojačanja" kada »užinu« masivne zvezde. Nova analiza ukazuje da je najsvetliji bljesak svetlosti ikada zabeležen iz crne rupe — vatromet koji je u vrhuncu bio više od 10 biliona (10¹³) puta sjajniji od Sunca — nastao kada je crna rupa pregazila zvezdu mase najmanje 30 puta veće od Sunca.
Rezultati su objavljeni 4. novembra u časopisu Nature Astronomy.
Kako je otkriće nastalo
Objekat je prvi put primećen 2018. godine, ali početna spektralna merenja teleskopom Hale (Palomar) nisu obećavala izuzetan događaj. Kako se ispostavilo, objekat je i posle nekoliko godina ostao neobično sjajan — pa je tim 2023. ponovo poslao detaljna posmatranja sa W. M. Keck opservatorijom na Havajima.
Keckova merenja pokazala su da se objekat nalazi na udaljenosti od oko 3 miliona kiloparseka (≈ 10 milijardi svetlosnih godina). Da bi se video tako intenzivan bljesak sa te udaljenosti, izvori svetlosti moraju biti izuzetno moćni: istraživači procenjuju da je ovaj bljesak bio oko 30 puta jači od bilo kojeg ranije zabeleženog bljeska iz crne rupe, dok su mlazovi (jets) porasli ~40× u intenzitetu u odnosu na ranija zapažanja.
Koje su teorije razmatrane — i koje su odbačene
Autori rada razmotrili su nekoliko mogućih objašnjenja: eksploziju supernove u blizini, ili efekat gravitacione sočive koji bi mogao prividno pojačati sjaj. Nakon uporednih analiza, tim smatra da nijedna od ovih opcija ne objašnjava dobro sve prikupljene podatke.
Najverovatnije objašnjenje: plimna smrt zvezde
Preovlađujuća teorija podupire ideju da je masivna zvezda zalutala preblizu supermasivne crne rupe i bila razderana njenom gravitacijom — klasičan slučaj tidal disruption event (TDE). Kako je zvezda rascepana, materijal je pao u okolinu crne rupe i pokrenuo izuzetno svetle mlazove i akrecioni disk, što je dovelo do rekordnog bljeska.
"Nije delovalo ni blizu onoga što smo očekivali" — kaže Metju Grem (Caltech), koji je jedan od koautora, o prvim posmatranjima.
Istraživači napominju da plimak još nije skroz utihnuo, što sugeriše da zvezda nije potpuno progutana i da se proces i dalje odvija.
Šta sledeće — dugoročno praćenje
Džozef Mihail (Harvard–Smithsonian Center for Astrophysics) ističe da je zanimljivo pratiti da li će mlazovi postepeno slabiti ili će ponovo osvetleti kada udarni talasi svetlosti stignu do okolnog gasa i prašine. On očekuje da će buduće široke pregledne mape neba otkriti mnogo sličnih događaja — što znači da bi ovakvi superplimci mogli postati redovna otkrića u astrofizici.
Grem upozorava na još jedan izazov: objekat je toliko udaljen da zbog kosmološke vremenske dilatacije i drugih efekata posmatranja traju duže nego bi to implicirao realni tok događaja. Kako autor objašnjava, za ~dve godine aktivnosti crne rupe na licu mesta posmatramo oko sedam zemaljskih godina, pa će potpuno razumevanje ovakvih fenomena zahtevati dugoročna, strpljiva posmatranja.
Zaključak: Otkriveni superplimak pruža važan uvid u ponašanje crnih rupa pri konzumaciji masivnih zvezda i potvrđuje da TDE događaji mogu proizvoditi ekstremno moćne izboje svetlosti. Dalja posmatranja i buduće pregledne studije neba očekivano će otkriti još takvih slučajeva.
Objava: Nature Astronomy, 4. novembar. Prvikodna detekcija: 2018; detaljna potvrda: 2023.
Pomozite nam da budemo bolji.
