Tianwen‑1 je između 1. i 4. oktobra snimio međuzvezdanu kometu 3I/ATLAS pri prolasku pored Marsa, uključujući izdvojenu fotografiju od 3. oktobra. Snimanja su izvedena Visokorezolutnom kamerom HiRIC sa oko 18 miliona milja (≈28,96 miliona km) udaljenosti. Kometa se kreće brzinom od 129.800 mph (≈58 km/s), širine je oko 3,5 milje (≈5,6 km), a slike pokazuju nukleus i obimnu komu. CNSA ističe da je projekat poslužio kao važan tehnički test za buduće misije poput Tianwen‑2.
Tianwen‑1 snimio međuzvezdanu kometu 3I/ATLAS tokom prolaska pored Marsa
Tianwen‑1 zabeležio retki gost iz druge zvezdane sredine
Kineski marsovski orbitalni brod Tianwen‑1 snimio je međuzvezdanu kometu 3I/ATLAS tokom njenog prolaska pored Marsa, doprinoseći međunarodnim naporima da se prouči ovaj izuzetan objekat. Snimci su prikupljeni u periodu od 1. do 4. oktobra, a među materijalima je i izdvojena fotografija nastala 3. oktobra.
Tehnički detalji i izazovi posmatranja
Tianwen‑1 je za snimanje iskoristio Visokorezolutnu kameru HiRIC – sistem koji se može uporediti sa HiRISE kamerom na NASA‑inom Mars Reconnaissance Orbiteru, ali sa nešto nižom rezolucijom. Umesto uobičajenih zadataka snimanja svetlijih površinskih detalja sa niske orbite, tim je morao da prati veoma slab i brz objekat sa udaljenosti od oko 18 miliona milja (≈28,96 miliona km). Kometu koja se kreće brzinom od 129.800 mph (≈58 km/s) i čija je širina procenjena na oko 3,5 milje (≈5,6 km) teško je detektovati, ali HiRIC je uspeo da zabeleži njen pokret na zvezdanom nebu.
„Podaci prikupljeni visokorezolutnom kamerom su primljeni, obrađeni i prikazani sistemom za rad na Zemlji. Slike jasno pokazuju karakteristične osobine komete, sastavljene od nukleusa i okoline (kome), čiji prečnik dostiže nekoliko hiljada kilometara,“ stoji u izjavi Kineske nacionalne svemirske uprave (CNSA) od 5. novembra.
Značaj za nauku i buduće misije
3I/ATLAS je tek treći potvrđeni međuzvezdani objekat u našem Sunčevom sistemu, nakon 'Oumuamua (2017) i 2I/Borisov (2019). Tokom prolaska, svetske agencije — uključujući ESA i NASA — usmerile su više svemirskih letelica i površinskih rovera ka kometi kako bi iskoristile jedinstvenu priliku za posmatranje.
CNSA navodi da je ovaj projekat bio važna produžena misija za Tianwen‑1: osim naučnih podataka, omogućio je tehničke provere i prikupljanje iskustva koje će koristiti u narednim kineskim misijama dubokog svemira, poput Tianwen‑2. Tianwen‑1 je prva kineska misija planetarne istraživačke klase; lansirana je u julu 2020. i ušla u orbitu Marsa u februaru 2021. Misija je uključivala i rover Zhurong, koji je sleteo u Utopia Planitia i radio na površini približno jednu Zemljinu godinu.
Zaključak: Snimci Tianwen‑1 potvrđuju da i relativno skromni orbitalni instrumenti mogu doprineti međunarodnim naporima u proučavanju međuzvezdanih gostiju, a iskustvo stečeno tokom ovakvih aktivnosti direktno utiče na spremnost i tehničke sposobnosti narednih misija.
Pomozite nam da budemo bolji.
