Pakistan i Avganistan vode mirovne pregovore dok krhko primirje, postignuto 19. oktobra, uglavnom drži. Sukobi su počeli 9. oktobra i prouzrokovali su desetine žrtava, dok se dve strane spore oko tačnih brojki. Glavni izvor sukoba je prisustvo Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP) na avganistanskoj teritoriji; Pakistan traži akciju ili izručenje, a Avganistan to odbija. Katar i Turska posreduju u razgovorima, koji su nastavili u Istanbulu 6. novembra.
Avganistan i Pakistan u mirovnim pregovorima: šta treba znati o prekograničnom sukobu i primirju
Pakistan i Avganistan vode mirovne razgovore dok krhko primirje ostaje na snazi nakon intenzivnih prekograničnih sukoba koji su počeli u oktobru.
Sukobi i žrtve
Sukobi su eskalirali nakon eksplozija 9. oktobra u Kabulu i u pokrajini Paktika, za koje je avganistanska vlada pod vođstvom talibana optužila Pakistan. Pakistanske vlasti nisu potvrdile ni negirale umešanost.
Tokom razmene vatre i artiljerijskih dejstava od 9. oktobra zabeležene su desetine poginulih i stotine ranjenih na obe strane. Pakistan je preko svog vojnog portparola, general-potpukovnika Ahmad Šarifa, saopštio da su u napadima pogođeni militanti i položaji u Avganistanu, navodeći više stotina poginulih među avganistanskim vojnicima i militantima. Avganistanski portparol Zabiulah Mudžahid odbacio je te brojke, iznoseći znatno manje vojne gubitke, ali ukazujući na veći broj civilnih žrtava. Oba aktera daju različite podatke o žrtvama, što dodatno otežava verifikaciju stvarnog stanja na terenu.
Primirje i pregovori
Nakon povećane napetosti, pod pokroviteljstvom Katara dve zemlje su se sastale u Dohi, gde je 19. oktobra postignuto primirje. Dva dodatna kruga razgovora održana su u Istanbulu — treći krug je započeo 6. novembra. Primirje je uglavnom ostalo na snazi, ali su povremeni incidenti i dalje zabeleženi.
Durandova linija i pogranično područje
Granica između Avganistana i Pakistana, poznata kao Durandova linija, duga je oko 2.611 kilometara. Linija iz 1893. godine prolazi kroz paštunska područja koja nastanjuje ista etnička zajednica na obe strane granice. Iako je linija međunarodno priznata kao zapadna granica Pakistana, Avganistan je nikada formalno nije priznao, što je uporište stalnih sporova.
Uloga militanata: TTP i drugi akteri
Glavni izvor tenzija predstavlja prisustvo i delovanje Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP). Pakistan optužuje avganistanske vlasti da dopuštaju TTP-u da koristi avganistansku teritoriju za napade u Pakistanu. Kabul te optužbe odbacuje i navodi da ne dozvoljava upotrebu svoje teritorije za napade na treće zemlje.
TTP je osnovan 2007. kao savez više zabranjenih grupa usmeren protiv Pakistana; UN i SAD ga smatraju terorističkom organizacijom. Mnogi lideri i borci TTP-a verovatno su se povukli u Avganistan nakon povlačenja međunarodnih snaga 2021. godine, što dodatno zaoštrava bilateralne odnose. U regionu takođe deluju i druge ekstremističke organizacije, kao što su al-Qaida i Islamska država, čime raste zabrinutost međunarodne zajednice.
Zahtevi i prijetnje
Pakistan zahteva da Avganistan izruči članove i lidere TTP-a ili preduzme efikasne mere protiv njihovih uporišta; pakistanske vlasti su upozorile na mogućnost daljeg zaoštravanja u suprotnom slučaju. Avganistanski zvaničnici odgovaraju da neće izručivati lidere TTP-a i smatraju da je sukob Pakistana sa tom grupom prvenstveno unutrašnje pitanje koje Pakistan treba da reši pregovorima.
Međunarodna medijacija i rizici
Katar i Turska posreduju u pregovorima s ciljem sprečavanja otvorenog rata i uspostavljanja stabilnog okvira za bezbednost na granici. Zabrinutost je široka i zbog mogućeg jačanja drugih organizacija u regionu, a međunarodni akteri prate situaciju i pozivaju obe strane na uzdržanost i dijalog.
Ukratko: Dogovoreno primirje i razgovori su važan korak ka smirivanju tenzija, ali razlike u proceni žrtava, nezadovoljstvo zbog statusa TTP-a i kompleksnost pograničnih odnosa čine trajno rešenje i dalje neizvesnim.
Pomozite nam da budemo bolji.
