Sažetak: Odsustvo ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova sa sednice Saveta bezbednosti, na kojoj je Putin javno razmatrao mogućnost nuklearnih proba, podstaklo je nagađanja o njegovom položaju. Kremlj je preko Dmitrija Peskova i Marije Zaharove demantovao tvrdnje o smeni i potvrdio da Lavrov ostaje na funkciji. Imenovanje Maksima Oreškina za šefa ruske delegacije na G20 dodatno je pojačalo spekulacije o mogućim preraspodelama u vrhu vlasti. Analitičari ističu da Kremlj često favorizuje preraspodelu funkcija i kontinuitet umesto javnih otpuštanja.
Odsustvo Sergeja Lavrova uznemirilo Moskvu — Kremlj demantuje spekulacije, Oreškin vodi G20 delegaciju
Odsustvo Sergeja Lavrova izazvalo uzbunu u Moskvi
Vesti iz Moskve nisu dramatične po sadržaju — šef ruske diplomatije i dalje je na funkciji — ali su izazvale intenzivna nagađanja i analiziranje unutrašnjih odnosa u Kremlju.
U petak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov pokušao da ugasi spekulacije o mogućoj promeni na vrhu Ministarstva spoljnih poslova. Povod je bilo istaknuto odsustvo ministra Sergeja Lavrova sa sednice Saveta bezbednosti u sredu, na kojoj je predsednik Vladimir Putin javno razmatrao mogućnost pokretanja punih nuklearnih proba.
„Ništa od tih izveštaja nije tačno. Lavrov, naravno, i dalje obavlja dužnost ministra spoljnih poslova“, rekao je Peskov novinarima.
Poslovni dnevnik Kommersant, pozivajući se na "obaveštene izvore", naveo je da je Lavrov bio "odsutan po dogovoru" sa konferencije na kojoj je bio Putin, što je dodatno podstaklo pažnju analitičara. Stručnjaci su ukazali da je Lavrov bio jedini stalni član Saveta bezbednosti koji nije prisustvovao zasedanju.
Paralelno s tim pojavila se informacija da Lavrov neće predvoditi rusku delegaciju na predstojećem samitu G20 u Johanesburgu: 4. novembra Putin je potpisao dekret kojim je za šefa delegacije imenovan Maksim Oreškin, zamenik šefa kabineta Predsedništva. To imenovanje dodatno je raspirilo nagađanja o mogućim promenama u spoljnoj politici i uloge Lavrova.
Na pitanje CNN-a da li Lavrov i dalje obavlja dužnost, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova potvrdila je da jeste; ona je oko njegovog odsustva primetila: „To se dešava.“
Lavrov je lice ruske diplomatije više od dve decenije: bio je ambasador Rusije pri UN, a potom dugo godina ministar spoljnih poslova. Tokom svog mandata, ostao je veran spoljnoj liniji Kremlja kroz periode velike napetosti sa Zapadom — od sukoba 2008. i 2014. (aneksija Krima) do ruske intervencije u Siriji 2015. i otvorene podrške politici Moskve u vezi sa ratom u Ukrajini od 2022. godine.
Njegov diplomatski stil često je drzak i konfrontirajući, što povremeno privlači medijsku pažnju (npr. beležen je njegov izbor odeće sa simbolikom iz sovjetskog perioda na nekim javnim nastupima). Ipak, provokativan nastup ne znači nužno i gubitak podrške u vrhu vlasti.
U Kremlju se, podsećaju analitičari, često više vrednuju vernost i kontinuitet nego javne „čistke“: raniji primer su izmene funkcija visokih zvaničnika, kada je, umesto otpuštanja, došlo do preraspodele — slučaj Sergeja Šojgua koji je premješten na drugo važno mesto unutar sistema često se navodi kao ilustracija takve prakse.
Posmatrači dodaju da ovakve kadrovske vijuge i diplomatski promašaji obično dovode do „unutrašnjih korekcija“, a ne javnih razračunavanja. U svetlu toga, odsustvo Lavrova je podstaklo debatu o tome da li Kremlj pokušava da promeni način predstavljanja spoljne politike ili želi da sačuva stabilnost i kontinuitet u trenutku povećanih tenzija sa Zapadom.
Izveštavanje: CNN. Dodatne analize i komentari u tekstu uredničke prirode.
Pomozite nam da budemo bolji.
