Potpredsednica Tajvana u Briselu: EU da pojača bezbednosnu, trgovinsku i tehnološku saradnju protiv pritisaka Pekinga

BRISEL — Potpredsednica Tajvana Bi‑Kim Hsiao u retkom obraćanju evropskim poslanicima pozvala je Evropsku uniju da ojača bezbednosne, trgovinske i tehnološke veze sa Tajvanom i da podrži njegovu demokratiju suočenu sa rastućim pritiscima iz Kine.

Ključne poruke

U obraćanju na konferenciji posvećenoj Kini u zgradi Evropskog parlamenta Hsiao je istakla značaj mira u Tajvanskom moreuzu za globalnu stabilnost i međunarodne lance snabdevanja. Kako je navela, „mir u Tajvanskom moreuzu je ključan za globalnu stabilnost i kontinuitet ekonomije, i međunarodno protivljenje jednostranim promenama statusa quo silom ne može se dovoljno naglasiti.“

Saradnja u tehnologiji i lancima snabdevanja

Hsiao je pozvala evropske poslanike, među kojima su bili predstavnici Nemačke i Španije, na intenzivniju saradnju u izgradnji pouzdanih lanaca snabdevanja i zajedničkih tehnoloških rešenja — posebno u oblastima kao što su poluprovodnici i veštačka inteligencija. Predložila je „pouzdan tehnološki ekosistem zasnovan na poverenju, transparentnosti i demokratskim vrednostima“.

Sajber i hibridne pretnje

Potpredsednica je ukazala na paralelu između sajber-napada i presecanja podmorskih internet-kablova kojima je, kako je istakla, bila izložena Tajvan, i hibridnih napada sa kojima se suočava Evropa od početka rata u Ukrajini: „Evropa je branila slobodu pod pritiskom, a Tajvan je izgradio demokratiju pod pritiskom.“

„U eri obeleženoj sve većom fragmentacijom, nestabilnošću i rastućim autoritarizmom, ovaj skup potvrđuje nešto suštinsko — da demokratije, ma koliko udaljene, nisu same.“

Bezbednosni kontekst

Hsiao je upozorila na sve intenzivniju aktivnost kineskih oružanih snaga oko Tajvana, uključujući gotovo svakodnevne vežbe mornarice i vazduhoplovstva. Navela je i plan predsednika Lai Čing-tea da ubrza izgradnju sistema vazdušne odbrane „T‑Dome“ i da poveća izdvajanja za odbranu do 5% BDP‑a do 2030. godine.

Politički i diplomatski aspekt

Iako EU nema formalne diplomatske odnose sa Tajvanom i većina država prati politiku „Jedna Kina“, Hsiao je podvukla da blok i ostrvo dele demokratske vrednosti i velike trgovinske interese, i da Brisel treba da se suprotstavi svakoj upotrebi vojne sile za rešavanje spora.

Bezbednosni rizici tokom posete

Poseta je održana pod pojačanim bezbednosnim merama. Delegacija je ranije držala posetu u tajnosti nakon izveštaja da su kineski agenti navodno planirali da udare automobil potpredsednice tokom prethodne posete Češkoj u martu 2024. Češki zvaničnici su izvestili o praćenju i planiranom fizičkom zastrašivanju.

Međunarodni kontekst i mišljenja stručnjaka

Poseta je bila deo konferencije Inter‑Parliamentary Alliance on China, na kojoj je učestvovalo oko 50 poslanika iz približno dve desetine zemalja. Ben Bland iz Chatham House‑a u analizi upozorava da bi bilo koji konflikt oko Tajvana imao dalekosežan uticaj na Evropu, zbog uloge ostrva u lancima snabdevanja poluprovodnika i elektronike, ali i da EU može pomoći u očuvanju i jačanju globalnih veza Tajvana.

Povijesni okvir

Kina i Tajvan su se razdvojili nakon građanskog rata 1949. godine, kada su poražene snage Nacionalističke partije prebegle na ostrvo i tamo uspostavile vlast. Peking i dalje tvrdi da je Tajvan deo njegove teritorije i da je ujedinjenje neizbežno, dok Tajvan funkcioniše kao samoupravna demokratija.

Napomena: Hsiao je govor održala pred manjim zimom Evropskog parlamenta, ali njen nastup i poruke mogli bi imati širi uticaj na politiku EU prema Kini i strategiju u vezi kritičnih tehnologija.