Irački parlamentarni izbori: šta treba da znate pre glasanja

Irački parlamentarni izbori: šta treba da znate

U utorak će Iračani iz cele zemlje izaći na glasanje kako bi izabrali novi sastav parlamenta, mesto na kojem će se odlučivati o budućnosti bezbednosti, javnih usluga i položaja uticajnih oružanih formacija.

Ključne činjenice

Broj poslanika: 329 mesta u parlamentu.

Kvota za žene: najmanje 25% poslaničkih mandata (83 mesta) rezervisano je za žene.

Rani glasovi: ranije glasanje za pripadnike snaga bezbednosti i oko 26.000 raseljenih lica održano je u nedelju.

Vreme glasanja: biračka mesta biće otvorena od 7:00 do 18:00 po lokalnom vremenu (04:00–15:00 GMT).

Obim glasanja: glasanje se održava u 18 od 19 provincija; novoformirana pokrajina Halabja uključena je u izbornu jedinicu sa Sulaimanjijom.

Kandidati: na listama je 7.744 kandidata, većina povezana sa sektarskim partijama i blokovima, što je nasledstvo sistema muhasasa koji deli pozicije po etničko-verskim kvotama.

Šta je muhasasa?

Muhasasa je mehanizam proporcionalne raspodele političke moći između etničkih i verskih zajednica u Iraku. U praksi to znači da su najvažnije funkcije često rezervisane po pripadnosti: predsednik parlamenta Sunita, premijer Šiit i predsednik države Kurd.

Glavni politički akteri

Na izborima se ističu nekoliko velikih snaga:

• Šiitski blokovi: rivalstvo između koalicije koju predvodi aktuelni premijer Mohamed Šija al-Sudani i bloka bivšeg premijera Nuri al-Malikija. Al-Sudani pokušava da obezbedi drugi mandat, ali analitičari upozoravaju na duboke podele unutar Šiitskog koordinacionog okvira (SCF).
• Sunitske snage: glavna stranka je Taqaddum (Napredak), predvođena predsednikom parlamenta Mohamedom al-Halbousijem, snažna u zapadnim i severnim regionima.
• Kurdske partije: Kurdistanska demokratska partija (KDP) i Patriotska unija Kurdistana (PUK) takmiče se za mandate i uticaj, naročito oko pitanja udela u nafti.
• Moktada al-Sadr: uticajni šiitski lider pozvao je svoje pristalice na bojkot izbora, što može narušiti legitimitet naredne vlade ako veliki broj njegovih sledbenika ostane kod kuće.

Izlaznost i očekivanja

Registrovano je 21,4 miliona birača od ukupno oko 32 miliona mogućih — pad u odnosu na 24 miliona registrovanih pre četiri godine. Posmatrači očekuju da izlaznost može pasti ispod rekordno niske 41% iz 2021. godine, što bi dodatno oslabilo legitimnost nove vlasti.

Nezadovoljstvo posebno dolazi od mlađih birača, koji sistem muhasasa doživljavaju kao izvor korupcije i klijentelizma.

Ko može formirati vladu?

Iako je al-Sudanivo ime među vodećima i njegov blok ima šanse da osvoji najviše mesta, on može ostati bez podrške ključnih šiitskih parija i paravojnih grupa koje su politički uticajne. Poseban izazov predstavlja integracija Snaga popularne mobilizacije (PMF/Hashd al-Shaabi) u državne strukture — jedinice koje su stekle političku i ekonomsku moć nakon borbe protiv ISIL-a.

Analitičari, uključujući istraživače iz Atlantic Councila, ukazuju da upravo rivalstvo unutar SCF i ambicije Nuri al-Malikija mogu odrediti postupak formiranja nove vlade.

Zašto su ovi izbori važni?

Rezultati će odrediti ko će imati mandat da se suoči sa ključnim izazovima: obuzdavanjem paravojnih formacija, borbom protiv korupcije i obnavljanjem funkcija države koje utiču na bezbednost i ekonomski oporavak. Niska izlaznost ili bojkot većih grupa mogu ozbiljno umanjiti legitimnost sledeće vlade i otežati donošenje važnih reformi.

Napomena: Svi navedeni podaci i ocene zasnivaju se na dostupnim izveštajima i analizama uoči dana glasanja.