Skoro interstelarni? Komet C/2025 V1 (Borisov) podseća na 3I/ATLAS — šta znamo i kako ga posmatrati

Neobičan komet koji podseća na 3I/ATLAS

Nedavno otkriveni komet C/2025 V1 (Borisov) privukao je pažnju astronomske javnosti zbog vrlo ekscentrične putanje i nedostatka jasno vidljivog repa na ranim snimcima. Te osobine podsećaju na kontroverzni međuzvezdani objekat 3I/ATLAS, pa su se pojavila pitanja da li su objekti povezani — ali stručnjaci za sada ukazuju na to da je veza malo verovatna.

Ko je otkrio i kako je klasifikovan

Objekat je prijavljen Centru za male planete (Minor Planet Center) između 2. i 5. novembra, a prvi ga je uočio amaterski astronom Gennadiy Borisov. Prema međunarodnoj nomenklaturi dobio je oznaku C/2025 V1 (Borisov) i evidentiran je u katalogu Jet Propulsion Laboratory (JPL) NASA-e.

Zašto se naziva "skoro interstelarnim"?

Harvardski astrofizičar Avi Loeb opisao je objekat kao „skoro interstelarni“ zbog visoke ekscentričnosti orbite — to znači da je orbitni oblik izdužen i da objekat putuje gotovo „pravo“ prema Suncu, što može ukazivati da nije strogo vezan gravitacijom Sunca ili da je njegova putanja vrlo zatvorena prema hiperboličnoj. Međutim, Loeb i drugi ističu da to samo po sebi ne dokazuje međuzvezdano poreklo; trenutni podaci ukazuju da je C/2025 V1 verovatno objekt iz Oortovog oblaka, udaljene rezerve kometa na ivici Sunčevog sistema.

Šta je slično, a šta različito u odnosu na 3I/ATLAS

• Sličnosti: ekscentrična orbita i slab ili nevidljiv rep u ranim snimcima — karakteristike koje su podstakle poređenja.
• Razlike i zaključci stručnjaka: C/2025 V1 najverovatnije potiče iz Oortovog oblaka, dok je 3I/ATLAS tretiran kao objekat verovatno međuzvezdanog porekla. Nema trenutno čvrstih dokaza da su objekti povezani ili da predstavljaju veštačku strukturu.

Vremenski okvir i vidljivost

C/2025 V1 će Zemlji najbliže prići u utorak, 11. novembra, kada će mu rastojanje iznositi oko 64 miliona milja (približno 103 miliona km) — otprilike 270 puta više od udaljenosti Zemlja–Mesec. Njegov perihel (najbliža tačka Suncu) očekuje se u nedelju, 16. novembra.

Objekat je suviše slab da bi bio vidljiv golim okom; moguće ga je uočiti samo dobrim amaterskim teleskopima ili snažnim dvogledima. Trenutno se nalazi u sazvežđu Device (Virgo) i najbolje je posmatrati ga pre svitanja, prema izvorima kao što su TheSkyLive i LiveScience.

Šta očekivati u narednim danima

Posmatranja će pomoći da se preciznije odredi putanja i fizičke osobine kometa (na primer, postoji li koma, slab rep ili je u pitanju tamnija, neaktivna jezgra). Ako se pojave aktivnosti (isparavanje leda, prašina), to će smanjiti verovatnoću međuzvezdanog porekla. Ako ostane bez repa i zadrži vrlo hiperboličnu putanju, to će dodatno zainteresovati istraživače.

Kratko o 3I/ATLAS

3I/ATLAS je objekat koji je privukao veliku pažnju jer potiče, po trenutnim analizama, izvan Sunčevog sistema. Zbog njegove brzine i putanje pojavile su se spekulacije i teorije (uključujući i one o mogućoj veštačkoj prirodi), ali većina naučnika smatra da je prirodnog porekla. 3I/ATLAS je nedavno bio u perihelu i očekuje se da će mu približavanje Zemlji dostići maksimum oko 19. decembra (približno 170 miliona milja ili ~274 miliona km).

Gde i kako posmatrati

Ako planirate posmatranje, proverite lokalne vremenske uslove i sajtove sa efemeridama (TheSkyLive, JPL Horizons). Najbolje vreme je pred svitanje; koristite stabilan stativ i optiku sa većim prikupljanjem svetlosti (veći prečnici teleskopa). Amaterske opservatorije i astronomske zajednice često organizuju grupna posmatranja i mogu pomoći pri lociranju.

Autor teksta: Izvorni izveštaj: USA TODAY; adaptirano i unapređeno za srpsku publiku.