U pismu uredniku se podseća da je Nobel Džejmsa Votsona 1962. bio moguć zahvaljujući istraživanju Rozalind Frenklin.
U maju 1952. ona je na Fotografiji 51 pokazala da je DNK dvolančana spirala, suprotstavivši se teoriji trostruke helikse Lajnusa Polinga.
Frenklin nije mogla primiti Nobel jer je umrla 1958. u 37. godini; Votson je tek 2000. javno priznao njen ključni doprinos.
U pismu uredniku objavljenom u Los Angeles Timesu, Harold N. Bass podseća da je Nobelova nagrada dodeljena Džejmsu Votsonu, Frensis Kriku i Morisu Vilkinsu 1962. za otkriće molekularne strukture nukleinskih kiselina.
Međutim, važan deo ove priče često se zanemaruje: britanska hemičarka Rozalind Frenklin je u maju 1952. napravila čuvenu Fotografiju 51, snimak difrakcije rentgenskih zraka koji je jasno pokazao da je DNK dvolančana spirala. Taj rezultat je pobio teoriju o trostrukoj heliksi koju je zastupao Lajnus Poling i bio presudan za pravilno tumačenje strukture DNK.
Nažalost, Frenklin nije mogla biti kandidatkinja za Nobelovu nagradu — preminula je od raka jajnika 1958. u 37. godini, a Nobel se ne dodeljuje posthumno. Nobelova nagrada iz 1962. ostala je dodeljena Votsonu, Kriku i Vilkinsu, ali istorija nauke sve jasnije priznaje ulogu Frenklin u tom proboju.
Džejms Votson je u svojoj kontroverznoj knjizi iz 1968. The Double Helix prikazao Frenklin na neprijatan način, što je dodatno podstaklo rasprave o etici, priznanju i rodnim razlikama u nauci. Godine 2000. prilikom otvaranja Franklin–Wilkins zgrade na King's Collegeu u Londonu, Votson je ipak priznao da je njen rad bio od presudne važnosti za utvrđivanje strukture DNK.
Zaključak: Fotografija 51 i rad Rozalind Frenklin su ključni primer kako pojedinačni eksperimenti i precizna metodologija mogu promeniti tok nauke — i zašto je važno poštovati i priznavati doprinos svih istraživača, bez obzira na pol ili društveni status.
Autor pisma: Harold N. Bass, Porter Ranch (izvor: Los Angeles Times)
Pomozite nam da budemo bolji.
