Колумбија обуставља размену обавештаја са САД због напада на чамце у Карибима

БОГОТА — Колумбија прекида сарадњу са Сједињеним Државама

Колумбијски председник Густаво Петро наредио је уторак да националне службе безбедности одмах престану да деле обавештајне податке са Сједињеним Државама док Вашингтон не обустави нападе на брзе моторне чамце које сумња да превозе дрогу у Карипском мору. Наредба је уследила као део оштрог јавног сукоба између две земље, које су раније биле блиски партнери у борби против наркотрафикинга.

У објави на платформи X, Петро је навео да војска мора одмах обуставити „комуникације и друге споразуме са америчким безбедносним агенцијама“ док се не прекину, како је написао, напади који су критичари назвали могућим ванправним егзекуцијама.

„Борба против дрога мора бити потчињена људским правима људи у Карибском региону“, рекао је Петро.

Није јасно какве ће тачно категорије обавештајних података бити обустављене. Бела кућа није дала непосредан коментар на Петрове изјаве.

Према подацима које је доставила администрација Доналда Трампа, у удараима америчке војске у међународним водама од августа је погинуло најмање 75 особа. Напади су почели у јужном делу Кариба, близу обала Венецуеле, а касније су се померили у источни Пацифик, где су САД гађале чамце у близини Мексика.

Петро је затражио да се испита да ли су ти напади ратни злочини, истичући да међу погинулима има држављана Венецуеле, Еквадора, Колумбије и Тринидада и Тобага. У недељу је, како је саопштено, састао са породицом колумбијског рибара за кога се сумња да је страдао у једном од тих напада.

„Можда је носио рибу, а можда коку, али није био осуђен на смрт“, рекао је Петро током самита лидера Латинске Америке и Европске уније и додао да у тим операцијама није било потребе за убиством.

Администрација у Вашингтону оптужује Петрову владу да попушта картелима и критиковала је одлуку Колумбије да не изручи неке побуњеничке лидере повезане са трговином дрогом. У октобру су САД увеле финансијске санкције против Петра и неких чланова његове породице због наводне умешаности у међународну трговину наркотицима.

Портпарол Министарства трезора, Скот Бесент, рекао је да је циљ санкција да се „заштити наша земља и пошаље јасна порука да нећемо толерисати трговину дрогом“. Петро и његови присталице одбацују те оптужбе као политички мотивисане.

Напетост расте и због појачаног америчког поморског присуства у јужном Карибском мору: у регион је ушло осам ратних бродова, присутни су подморница, ловци и маринци, а очекује се и долазак носача авиона USS Gerald R. Ford.

Венецуела је ту поморску концентрацију оценила као претњу свом суверенитету и саопштила да се припрема за одбрану. Венецуелски министар одбране Владимир Падрино Лопез најавио је мобилизацију војног особља, цивилне милиције и полиције за вежбе заштите ваздушног простора, иако појединави извештаји нису показивали широко распрострањене видљиве активности у Каракасу.

Овај сукоб око операција против наркотрафика и методологија које примењују САД има ширу регионалну димензију и утиче на односе земаља у Латинској Америци — са потенцијално значајним дипломатским и безбедносним последицама.