Tri nove vrste tanzanskih drvnih krastača rađaju žive mlade jedinke — nauka menja sliku evolucije vodozemaca

Otkrivene su tri nove vrste drvnih krastača iz Tanzanije koje preskaču klasičnu fazu jaja–pulac i rađaju već razvijene mlade jedinke. Ženke ovih vrsta rađaju na kopnu desetinе sitnih, već razvijenih mladunčadi dužine samo nekoliko milimetara.

Retka strategija među vodozemcima

Živorođenje je kod vodozemaca izuzetno retko: od više od 4.000 poznatih vrsta žaba i krastača, manje od 1% su viviparne (rađaju žive mladunčad). Istraživači pretpostavljaju da je ovaj oblik razmnožavanja evoluirao kao prilagodba u staništima gde nedostaje stajaća voda potrebna za razvoj pulaca.

„Opis ovih novih vrsta koje rađaju živa mladunčad je fascinantan i pomaže nam da razumemo evolutivnu fleksibilnost vodozemaca,“

— dr Diego José Santana, Field Museum of Natural History (komentar za CNN)

Kako su otkrivene nove vrste

Ranije su sve tri varijante bile svrstane u jednu vrstu, Nectophrynoides viviparus. Tim naučnika je pregledao 257 muzejskih primeraka (nekima je više od 100 godina), analizirao fizičke osobine, iščitao genetske podatke i poslušao snimke glasanja u prirodnom staništu. Razlike u DNK, vokalizacijama (frekvencija, trajanje i ritam „pulsa“) i suptilne morfološke razlike u građi tela, prstima i žlezdanim kvržicama na udovima dovele su do izdvajanja triju novih vrsta.

Nove vrste su imenovane: N. luhomeroensis, N. uhehe i N. saliensis. Kod nekih ženki zabeležene su velike žumaste ćelije i delimično razvijeni embrioni koji potvrđuju unutrašnje razvijanje i rađanje živih mladunčadi.

Zašto je ovo važno

Otkrivanje novih vrsta pojašnjava biološku raznolikost roda Nectophrynoides i ističe važnost muzejske zbirke i taksonomije. Kako su mnoge informacije dobijene upravo iz preparata, istraživači naglašavaju da u zbirkama često leži neprepoznata raznolikost.

Istovremeno, mnoge od ovih vrsta su ugrožene: krčenje šuma, klimatske promene i ljudske aktivnosti smanjuju i fragmentišu staništa. Neki primeri iz roda su posebno dramatični — N. asperginis (Kihansi spray toad) je izumro u divljini, a N. poyntoni nije zabeležen u prirodi od 2003. godine.

„Potrebne su dalјe ankete kako bi se u potpunosti razumela raspodela, ekologija i trendovi populacija — to je ključno za planiranje mera zaštite,“

— autori studije

Šta sledi

Autori naglašavaju da je ovo samo deo šire slagalice: neke opisane vrste mogu predstavljati komplekse vrsta koje treba dodatno razjasniti. Nužna su dodatna terenska istraživanja kako bi se dopunila slika rasprostranjenosti i stanja populacija, što bi pomoglo u definisanju prioriteta zaštite za ove neobične i ranjive vodozemce.

Studija je objavljena 6. novembra u časopisu Vertebrate Zoology. Glavni autor je dr Mark D. Scherz (Prirodnjački muzej Danske / Univerzitet u Kopenhagenu).