Startap iz Silicijumske doline optužen za pokušaj genetske izmene embriona — kontroverze i upozorenja stručnjaka

Optužbe protiv Preventive

Prema izveštaju Wall Street Journala, silikonskiv startap Preventive navodno radi na tehnologiji koja bi mogla dovesti do genetskih izmena ljudskih embriona i razmatra izvođenje eksperimenata u inostranstvu, u jurisdikcijama sa blažim propisima. Kompanija je demantovala ove tvrdnje, navodeći da se bavi isključivo prekliničkim istraživanjima i da ne planira kliničke primene.

Pravni i etički okvir

Uređivanje ljudskih embriona ostaje zabranjeno u Sjedinjenim Državama i u velikom broju drugih država, dok se regulative razlikuju širom sveta. Pitanje je i dalje predmet intenzivne etičke, naučne i pravne rasprave — naročito nakon što su regulatorne agencije, poput američke FDA, nedavno predstavile ubrzane procedure za odobravanje terapija zasnovanih na uređivanju gena.

Istorijski kontekst i upozorenja

Međunarodnu pažnju ova oblast privukla je skandal iz 2018. godine kada je kineski naučnik He Jiankui tvrdio da je stvorio prvu decu sa genetskom otpornošću na HIV; zbog toga je osuđen na tri godine zatvora, a tvrdnja o potpunoj otpornosti kasnije je dovedena u pitanje.

"Biologija ljudi je izuzetno složena. Ne razumemo je u potpunosti. Nauka još nije na tom nivou," rekao je Jamie Metzl, član savetodavne komisije Svetske zdravstvene organizacije za uređivanje ljudskog genoma.

Razlika između testiranja embriona i uređivanja gena

Metzl i drugi stručnjaci prave jasnu razliku između preimplantacione dijagnostike (testiranje embriona tokom vantelesne oplodnje radi otkrivanja naslednih bolesti i potom izbor neizmenjenih embriona za implantaciju) i aktivnog menjanja genoma embriona. Prva praksa je već u upotrebi i manje je kontroverzna od direktnog genetskog inženjeringa.

Finansiranje, lokacija i argumenti za i protiv

Izveštaj navodi da Preventive razmatra rad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde su regulative povoljnije, a među finansijerima kompanije pominje se i izvršni direktor Coinbase-a, Brian Armstrong. Armstrong ističe da više od 300 miliona ljudi u svetu živi sa naslednim genetskim bolestima i da bi ispravljanje tih grešaka moglo spasiti živote.

S druge strane, Metzl upozorava da nije pametno posmatrati ljudsku genetiku kao kompjuterski kod i upozorava na opasnost da tehnološki preduzetnici, a ne medicinski i biološki stručnjaci, dominiraju razvojem ove tehnologije.

Zaključak

Priča o Preventive ponovo otvara pitanja o etici, sigurnosti i nadzoru u brzoj oblasti genetskog inženjeringa. Dok jedni upozoravaju na rizike i pozivaju na strogu regulaciju, drugi naglašavaju potencijalne koristi u lečenju naslednih bolesti. Javna diskusija i međunarodni propisi biće ključni za dalji pravac razvoja ovih tehnologija.