Normalizacija mržnje u Izraelu: rast anti‑palestinskog nasilja i politička legitimizacija krajnje desnice

Normalizacija mržnje u Izraelu: rast anti‑palestinskog nasilja i politička legitimizacija krajnje desnice

Primirje koje je SAD nametnuo 10. oktobra nije zaustavilo izraelske napade na Pojas Gaze, niti je dovelo do kažnjavanja političkih aktera i društvenih grupa koje su podsticale rat — rat koji su neke međunarodne institucije označile kao genocidan. Umesto smirivanja tenzija, analitičari iz Izraela ukazuju na osećaj nekažnjivosti koji je doveo do jačanja anti‑palestinskog nasilja širom same države i na okupiranoj Zapadnoj obali.

U Knesetu se otvoreno raspravlja o ponovnom uvođenju smrtne kazne i o proširenju njenog opsega — predlozi koje promoviše ultranacionalni ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben‑Gvir. Prema predloženom tekstu, svako ko bude proglašen krivim za ubistvo Izraelaca iz "rasističkih" motiva i "s ciljem nanošenja štete Državi Izrael i preporodu jevrejskog naroda" mogao bi se suočiti sa izvršenjem smrtne kazne. Predlog je prošao prvo čitanje.

Istovremeno, u političkom diskursu Kneseta sve su glasnije odbrane figura kao što je Meir Kahane — ultranacionalista čija je organizacija Kach ranije zabranjena kao "teroristička". Neki zvaničnici i poslanici, uključujući Nisim Vaturija (Likud), javno su izrazili podršku stavovima koji se dovode u vezu sa Kahaneovim učenjem.

„Nedostatak bilo kakvog pritiska izvana odjekuje i u samom Knesetu“, rekao je analitičar i bivši pregovarač za mir Daniel Levy. „Nema osećaja da je Izrael učinio išta pogrešno ili da bi iko trebalo da bude pozvan na odgovornost.“

Mediji takođe osećaju pritisak: planira se gašenje Army Radio zbog, kako je rekao ministar odbrane Israel Katz, emitovanja političkih sadržaja koji bi mogli da "potkopaju" vojsku, kao i proširenje tzv. „Al Jazeera zakona“ koji omogućava zabranu stranih medija ocenjenih kao pretnja po nacionalnu bezbednost.

Novinarka Orly Noy iz portala Local Call upozorava da energija mržnje nije nestala: „Samo zato što postoji primirje i jer su talci vraćeni, rasizam, supremacija i nezakrivljeno nasilje nisu jednostavno iščezli. Svakodnevno gledamo pogrome vojnika i doseljenika na Zapadnoj obali; napadi na palestinske vozače autobusa su česti, i postalo je opasno govoriti arapski."

Podaci Ujedinjenih nacija (OCHA) pokazuju da je u mesecu kada je objavljeno primirje zabeleženo 264 napada na Palestince u Zapadnoj obali i unutar Izraela — prosečno oko osam napada dnevno, najviše od 2006. godine, kada agencija počinje sa praćenjem.

Primere normalizacije nasilja ilustriraju i incidenti unutar same države: skup koji je organizovao palestinski poslanik Ayman Odeh u Pardes Hana bio je opkoljen i napadnut od strane desničarskih demonstranata, dok su dvojica pripadnika vojne jedinice optužena za grupno silovanje palestinskog zatvorenika na suđenju u Vrhovnom sudu dočekana aplauzom i povicima podrške.

„Genocid sve devalvira. Jednom kada izvršiš genocid, ništa više nema posledicu“, rekao je politički analitičar Ori Goldberg, opisujući eroziju moralnih i pravnih normi.

Analitičari upozoravaju da je u uslovima u kojima dominira manufactured consent za izuzetno nasilne mere neophodno aktivno smanjivati nivo okrutnosti — što, prema njima, u Izraelu trenutno ne vidimo. Umesto toga, oni navode da su nivoi surove retorike i postupaka ostali visoki, pa i porasli.

Izvor i kontekst: tekst se oslanja na izveštaje medija i izjave relevantnih aktera i analitičara, kao i na statistiku Ujedinjenih nacija (OCHA). Cilj članka je da prikaže trend normalizacije nasilja i političke radikalizacije u Izraelu i na Zapadnoj obali nakon primirja.