Eksplozije Nord Streama i dalje raspiruju podele u Evropi: Nemačka traži proces, Poljska usporava ekstradiciju

Sažetak događaja

Kasne noći u septembru 2022. prekinuli su prigušeni udari i mehurići na površini Baltičkog mora: eksplozije su oštetile gasovode Nord Stream 1 i Nord Stream 2, ključnu rusku arteriju za snabdevanje gasom u Evropu. Napad je otvorio međunarodnu potragu za počiniocima i doveo do dugotrajnih političkih i pravnih tenzija širom kontinenta.

Pravni razvoj i aktuelne optužbe

Nemačka tužilaštva podigla su optužnice i izdala poternice za dvojicom Ukrajinaca koje povezuju sa postavljanjem eksploziva u blizini ostrva Bornholm: Volodimir Žuravlov (navodno zadržan u Poljskoj) i Serhij Kuznjecov (uhapšen u Italiji). Nemačka tvrdi da je Žuravlov, koji je opisan kao obučen ronioc, bio deo tima koji je koristio lažne identitete i unajmio jahtu da preveze ljude i opremu do mesta napada.

„Ako je Ukrajina zaista organizator ovog čina agresije, onda samo Ukrajina može biti odgovorna za ovaj događaj,“ izjavio je sudija Dariusz Lubowski prilikom obustave ekstradicije Žuravlova u Nemačku, prema izveštajima CNN-ovog partnera TVN24.

Poljski sud je sredinom oktobra obustavio ekstradiciju Žuravlova, a sam postupak i odluke sudova u Poljskoj i Italiji dodatno su zakomplikovali napore Berlina da sprovede proces. Kuznjecov poriče krivicu i trenutno se žali na odluku italijanskih sudova o ekstradiciji.

Političke reakcije i podele u Evropi

Oslobađanje ili usporavanje ekstradicije, kao i javne izjave, produbile su tenzije između država članica EU. Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da je veći problem to što su gasovodi sagrađeni, a ne ko ih je uništio, i izrazio protivljenje izručenju državljana Poljske ili njenih saveznika ako bi to štetilo ukrajinskim interesima.

S druge strane, zvaničnici u Nemačkoj i nekim drugim državama pozivaju na vladavinu prava i nezavisno pravosuđe. Kritičari ističu da je slučaj postao simbol šire debate o energetskoj politici, istorijskoj zavisnosti Evrope od ruskog gasa i političkim vezama između evropskih elita i ruskih energetskih kompanija.

Širi kontekst: zašto je Nord Stream problem

Nord Stream je decenijama bio predmet rasprava: protivnici su ga smatrali izvorom geopolitičke ranjivosti i instrumentom ruskog uticaja. Poljske i baltičke države dugo su upozoravale na rizike povezane sa zavisnošću od ruskih energenata, dok su pojedini rukovodioci i političari u Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama isticali ekonomske i infrastrukturne razloge za povezivanje.

Nakon pune invazije Rusije na Ukrajinu 2022., Evropa je intenzivirala napore da smanji zavisnost od ruskog gasa: udeli ruskog gasnog uvoza u EU pali su sa više od 40% 2021. na oko 11% 2024., prema podacima EU. Gubitak kapaciteta Nord Streama dodatno je ubrzao diversifikaciju izvora energije i traženje alternativnih puteva snabdevanja.

Posledice i perspektive

Samo utvrđivanje ko stoji iza napada neće automatski zatvoriti političke rane koje je slučaj otvorio. Za mnoge zemlje regiona, sporna je i sama gradnja gasovoda koji je povećao energetske rizike. Za Nemačku, istraga predstavlja i unutrašnje pitanje kredibiliteta pravosudnog sistema; za Poljsku i baltičke države – pitanje istorijske pravednosti i sigurnosti.

Bilo kakav sudski ishod u Nemačkoj verovatno će imati političke posledice širom Evrope, dok se istovremeno nastavlja težište prema smanjenju zavisnosti od ruskih energenata i jačanju energetske otpornosti EU.

Zaključak

Slučaj Nord Stream ostaje simbol prenetih rizika i politika izgrađenih decenijama: od energetskih veza koje su nudile korist, do posledica koje su sada razotkrivene. Dok se pravosudni procesi razvijaju, Evropska unija će nastaviti da balansira između pravde, geopolitike i svoje energetske budućnosti.

Dodano: izveštaji CNN-a i podaci Evropske komisije; dopunsko izveštavanje Philippea Cordiera.