Abbas sa 90 godina: marginalizovan lider koji gubi poverenje Palestinaca i uticaj nad Gazom

Palestinski predsednik Mahmud Abbas navršava 90 godina

Palestinski predsednik Mahmud Abbas navršava 90 godina, ali ostaje politički oslabljen i duboko nepopularan među Palestincima. Iako i dalje formalno rukovodi delovima Zapadne obale, njegova vlast je ograničena, marginalizovana delovanjem Izraela i potkopana optužbama o korupciji i nedostatku demokratije.

Izolacija i gubitak legitimiteta

Abbas je na vlasti više od 20 godina i gotovo tokom celog tog perioda nisu održani suštinski predsednički ili parlamentarni izbori. Prema anketi organizacije PCPSR iz oktobra, 80% Palestinaca na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze želi da on podnese ostavku, dok 60% izražava sumnju da će on uopšte raspisati izbore. Anketa je obuhvatila 1.200 ispitanika uz marginu greške od 3,5 procentnih poena.

Pod pritiskom Izraela i međunarodnih aktera

Mnogi Palestinci i neki međunarodni stručnjaci ocenjuju da je izraelska kampanja protiv Hamasa nanela katastrofalne posledice po Gazu; Izrael odbacuje optužbe za genocid i pojačava kontrolu nad Zapadnom obalom. Desničarski saveznici izraelske vlade pritiskaju za aneksiju delova Zapadne obale, što bi praktično onemogućilo stvaranje nezavisne palestinske države.

„Njegov legitimitet je iscrpljen davno. Postao je teret svojoj partiji i Palestincima u celini,“

— izjavio je Halil Šikaki, direktor PCPSR-a, ocenjujući da je Abbasova uloga danas uglavnom simbolična i da je njegova sposobnost da artikuliše zastupnički politički kurs ozbiljno umanjena.

Bezbednosna saradnja i unutrašnja kritika

I pored smanjenog političkog uticaja, Palestinska uprava (PA) pod Abbasom nastavlja bezbednosnu saradnju sa Izraelom — razmenjuju se obaveštajni podaci i često se sprovode akcije protiv naoružanih grupa. Upravo to pojedini Palestinci doživljavaju kao izdaju: PA se, kako tvrde kritičari, predstavila kao „podizvođač“ izraelske okupacije.

Unutar svojih upravljačkih krugova Abbas retko napušta sedište u Ramali i odlučivanje je koncentrisano u užem krugu saradnika, uključujući Huseina el-Šeika, kojeg je označio kao naslednika. Kritičari ga optužuju da guši političku participaciju i sprečava nastanak alternativnih liderstava, što dodatno produbljuje jaz prema mlađim generacijama.

Gaza: ko će upravljati posle rata?

SAD i druge međunarodne strane diskutovale su o modelima upravljanja Gazom nakon eventualnog svrgavanja Hamasa. Jedan od predloga iz američke inicijative uključuje međunarodni savet koji bi upravljao Gazom uz mogućnost da PA preuzme upravljanje ako ispuni određene, nedefinisane reforme. Izraelski pritisci i nesuglasice među međunarodnim akterima zasad onemogućavaju jasnu ulogu PA u posleratnoj Gazi.

Pokušaji reformi i skepticizam javnosti

Abbas je najavio mogućnost raspisivanja predsedničkih i zakonodavnih izbora u roku od godinu dana po završetku rata u Gazi, najavio je i palestinsko-francusku komisiju za izradu novog ustava, a pojedini ministri su podvrgnuti istrazi zbog optužbi za korupciju. Međutim, većina javnosti ostaje skeptična — anketa pokazuje da je najveći potencijalni pobednik na slobodnim izborima Marvan Barghuti, dok bi Abbas bio daleko iza.

Posledice za budućnost palestanske države

Analitičari upozoravaju da nastavak ranjivog stanja palestinskog rukovodstva, sprečavanje jedinstva između Zapadne obale i Gaze i intenziviranje izraelskih pritisaka mogu dodatno udaljiti perspektivu stvaranja palestinske države. Dok međunarodni igrači oblikuju buduće aranžmane, Palestinci se suočavaju sa pitanjem ko može legitimno predstavljati njihove interese i voditi proces pomirenja i obnove.

Izvor: Izveštaj Associated Pressa i anketa PCPSR-a; komentari palestinskih zvaničnika i analitičara.