Prve jake zimske kiše pogodile su kamp Muwasi u Gazi. Improvizovana skloništa su natopljena, a stanovnici kopaju rovove kako bi sačuvali ono malo imovine. UN procenjuju da je u kampu bilo do 425.000 raseljenih, dok su zalihe pomoći i zimske opreme nedovoljne. Istovremeno, međunarodni napori za stabilizaciju Gaze i dalje su politički sporni.
Prve jake zimske kiše potopile kamp Muwasi u Gazi — raseljeni ostali bez skloništa i pomoći
DEIR AL-BALAH, Pojas Gaze — Prve jake zimske padavine u subotu su natopile delove ogromnog improvizovanog kampa Muwasi, gde su desetine hiljada raseljenih ostali pod tankim ceradama i šatorima, dok teritorija pokušava da se izbori sa poplavama i razrušenom infrastrukturom nakon dve godine rata.
Poplave i oštećena skloništa
Stanovnici su u panici kopali rovove da spreče ulazak vode u svoje šatore, dok je povremena kiša koja je počela u petak prodirala kroz pocepane cerade i improvizovana skloništa. Bujični talasi natopili su oskudnu imovinu porodica, a jaki vetrovi dodatno prete da obore šatore i otežaju pristup veoma ograničenim zaliha hrane i potrepština.
„Proveo sam ceo petak gurajući vodu iz svog šatora,” rekao je Bassil Naggar. Naggar je pre dve nedelje, kako je naveo, na crnom tržištu kupio novi šator za ekvivalent oko 712 dolara, ali ni on nije pružio adekvatnu zaštitu od kiše.
Bosonoga deca skakutaju po lokvama dok žene prave čaj pod tmurnim nebom. Neki stanovnici pokušavaju da nađu sklonište u oštećenim zgradama koje prete da se uruše, gde su rupe delimično pokrivene komadima plastike.
Skala humanitarne krize
Prema Ujedinjenim nacijama, kamp Muwasi je početkom godine držao do 425.000 raseljenih Palestinaca, većinom u privremenim, improvizovanim šatorima, nakon što je rat između Izraela i Hamasa prisilio na raseljavanje veći deo populacije Gaze od preko 2 miliona ljudi. Pre rata, Muwasi su bili uglavnom peščane dine pre nego što je izraelska vojska označila područje kao humanitarnu zonu.
Izraelsko telo zaduženo za humanitarnu pomoć u Gazi navodi da dozvoljava ulazak zimske pomoći, uključujući ćebad i teže cerade, ali humanitarne organizacije upozoravaju da je to daleko od dovoljnog kada temperature padnu, a vetar sa Sredozemlja pojača.
Politički i bezbednosni kontekst
Prva faza aktuelnog primirja približava se kraju, a sledeća faza predviđa uspostavljanje upravljačkog tela za Gazu i raspoređivanje međunarodne stabilizacionе snage — koraci čija je realizacija i dalje neizvesna. Takođe ostaje nerešeno pitanje predloženog razoružavanja Hamasa.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija očekuje glasanje o američkom predlogu za mandat UN za stabilizacionu silu u Gazi uprkos protivljenju Rusije, Kine i nekih arapskih država.
Posledice sukoba
Rat je izbio 7. oktobra 2023. kada su militanti predvođeni Hamasom napali južni Izrael, ubivši oko 1.200 ljudi i odvedavši 251 taoca. Izrael traži oslobađanje ili povratak preostalih taoca i posmrtnih ostataka kao uslov za napredovanje u narednu fazu primirja.
Gaza Health Ministry je navela da je izraelska kampanja do sada usmrtila 69.100 Palestinaca; ministarstvo ne pravi razliku između civila i boraca u svojim podacima, ali ih medicinski stručnjaci i nezavisni posmatrači uglavnom smatraju pouzdanim.
Izveštavali su Associated Press i dopisnici sa Bliskog istoka. Pratite dalje razvoj događaja i humanitarnu situaciju u Gazi.
Pomozite nam da budemo bolji.
