SAD i dalje privlače najbolje strane studente — ali opasnosti su realne

SAD su nekoć privukle svetske talente — i to im je promenilo nauku

Veći deo 20. veka centar gravitacije u nauci nije bio u Sjedinjenim Državama. Pred Drugi svetski rat najznačajniji laboratoriji nalazili su se u Evropi, a američka istraživanja — naročito u fizici — često su smatrana zaostalim u odnosu na evropske škole. Potom je usledio masovni dolazak naučnika i intelektualaca iz Evrope; strane izbeglice poput Ajnštajna, Enrika Fermija, Hetfilda (Bethe), Leva Szilarda, i Džona fon Nojmana (von Neumann) znatno su ojačali američku nauku.

Državna politika i industrija: kako se stvara prednost

Jedan od razloga zašto su SAD izvukle prednost bio je i državni odgovor — izgradnja sistema federalno finansirane univerzitetske nauke prema ideji Vannevara Busha. Taj model pretvorio je zemlju u naučnu supersilu i ostavio ostatak sveta kao potencijalni rezervoar talenata.

Trenutni preokreti: vizna ograničenja i pad dolazaka

Osam decenija kasnije, protok međunarodnih studenata pokazuje znakove slabljenja. U junu su neke administrativne mere u SAD dovele do suspenzije ili ograničenja viza za određene zemlje i kategorije, a tokom jedne epizode poništeni su i hiljade SEVIS zapisa — zvaničnih evidencija Ministarstva za unutrašnju bezbednost o međunarodnim studentima — pre nego što je delimično poništeno pod pritiskom pravnih postupaka. Podaci o dolascima u avgustu pokazali su oko 19% godišnjeg pada novih međunarodnih upisa — najveći pad van pandemijskih godina — dok su ankete ukazivale da neki vodeći istraživači razmatraju napuštanje zemlje.

Za ekonomiju zasnovanu na inovacijama, ovo je potencijalno ozbiljan auto-gol.

Stabilnost doktorskih programa — koliko je to uteha?

Ipak, postoji i ublažavajuća okolnost: novi federalni podaci koje je izvestio časopis Nature pokazuju da broj međunarodnih doktorskih kandidata ostaje relativno stabilan iz godine u godinu. To nije pobeda, ali za sada izbegava katastrofu i daje vreme za politički i institucionalni odgovor kako bi se sačuvala otvorenost prema inostranim talentima.

Zašto su međunarodni studenti ključni za STEM

U disciplinama koje pokreću tehnološku granicu — računarstvo, inženjering, matematika — strane prijave nisu zanemarljive: u 2023. držaoci privremenih viza zaradili su 62% doktorskih diploma iz računarskih i informacionih nauka, 56% doktora inženjerstva i 53% doktora iz matematike i statistike. Suprotno nekim tezama, značajan deo tih istraživača ostaje u SAD: oko tri četvrtine međunarodnih doktora iz oblasti nauke i inženjerstva iz kohorte 2017–2019. bile su i dalje u zemlji pet godina kasnije.

Ne radi se samo o brojevima — radi se o kapacitetu

Ako se pipeline zatvori, posledice se neće meriti samo brojem ljudi: manje će biti timova koji osvajaju grantove, manje prelomnih patenata, manje deep‑tech startapa i manje laureata. Američka sposobnost da vodi u čipovima, veštačkoj inteligenciji i biotehnologiji u velikoj meri zavisi od globalnog talenta.

Zašto domaći kadar neće odmah popuniti prazninu

Iako raste broj američkih državljana i stalnih rezidenata koji stiču STEM diplome, rast postdiplomaca je neujednačen — u 2022. je zabeležen i pad od 3% u odnosu na prethodnu godinu. Pitanje spremnosti mladih je jasno: 15-godišnjaci u SAD ostvaruju rezultate iz matematike ispod 25 drugih uključivih obrazovnih sistema, a samo 15% maturanata testiranih ACT-om ispunilo je kriterijum spremnosti za STEM u 2023. godini. Dakle, prosto premeštanje mesta sa stranih na domaće studente nije instant rešenje.

Konkretniji doprinosi imigranata

Imigranti doprinose disproporcionalno visokom udelu inovacija: oko 23% američkih patenata potiče od izumitelja rođenih u inostranstvu, njihov uticaj meren citatima i tržišnom vrednošću je bar jednak proseku, a među osnivačima velikih kompanija i startapa u SAD imigranti i potomci imigranata stoje iza značajnog udela uspeha (npr. veliki procenat "jednoroga" i firmi iz oblasti AI ima bar jednog osnivača koji je imigrant ili je prvi došao kao međunarodni student).

Zaključak — šta bi trebalo da se uradi

Da bi SAD zadržale konkurentsku prednost, važno je kombinovati izgradnju vrhunskih laboratorija i kompanija sa predvidljivim i stabilnim politikama za međunarodne studente i istraživače: jasni putevi od studija ka radu, brza i pouzdana obrada viza i izbegavanje iznenadnih promena pravila. Ako se to postigne, dokazi ukazuju da će istraživači dolaziti, doprinositi naučnim otkrićima i poslovnim poduhvatima i u velikom broju ostajati u zemlji. Ako se politika zatvori ili destabilizuje, posledice će biti dugoročne i široke.

Autor originalne verzije: Good News newsletter.