Nakon Gaze: Zašto porodice žrtava u Izraelu zahtevaju državnu komisiju — i šta Netanjahu nudi umesto toga

Rat je završen, ali sukob oko odgovornosti tek počinje

„Da li zaista mislite, gospodine Netanjahu, da možete preimenovati ratove, dodeljivati medalje, pripovedati o svojoj hrabrosti — i izbeći istragu najvećeg nacionalnog neuspeha u istoriji Izraela?” Glas Eyal Eshela zadrhtao je od besa dok je u subotu uveče pred hiljadama ljudi u Tel Avivu čitao odluku kabineta o preimenovanju rata u Gazi sa „Operacije Mačevi gvožđa” u „Rat otkupljenja” — a potom je papir pocepao.

„Zaboravite na to. Mi, porodice žrtava, stanovnici pojasa oko Gaze, građani Izraela — nećemo vam dozvoliti. Dok se ne sprovede istraga, nema obnove. Moja Roni se neće vratiti, ali istina još može.”

Šta traže porodice i Oktobarski savet

Više od dve godine nakon 7. oktobra — najkrvavijeg dana u modernoj istoriji Izraela — vlada još nije formirala državnu komisiju za istragu koja bi nezavisno ispitala bezbednosne i obaveštajne propuste zbog kojih je Hamas ubio preko 1.200 ljudi i otelo više od 250 osoba.

Oktobarski savet, koalicija porodica žrtava i preživelih, zahteva upravo državnu, nezavisnu komisiju sa širokim ovlašćenjima i javnim mandatima koji omogućavaju pozivanje svedoka i objavljivanje nalaza. Za mnoge porodice tehničke, interne probe nisu dovoljne.

„Svaka institucija istražuje samu sebe. To nije odgovornost. Potrebna nam je prava, nezavisna komisija koja objavljuje nalaze i donosi promene — da se više nikada ne probudimo na još jedan 7. oktobar,”

Vlada i alternativni modeli istrage

Umesto državne komisije, vlada je najavila formiranje „nezavisne” komisije i imenovanje ministarskog odbora koji će u roku od 45 dana predložiti mandat novog tela. Kritičari to ocenjuju kao još jedno odlaganje i pokušaj da se zadrži politička kontrola nad istragom.

Netanjahu otvoreno odbacuje državnu komisiju jer bi članove imenovao predsednik Vrhovnog suda — institucija čiji su autoritet njegova vlada i koalicija u poslednje tri godine sistematski osporavali. Umesto toga, premijer nudi modele koje bi vlada ili parlament mogli kontrolisati, pa i telo podeljeno po liniji koalicija-opozicija koje bi lako zapalo u blokadu.

Javno mnjenje i političke posledice

Ankete pokazuju da velika većina građana podržava državnu komisiju. Istraživanje Instituta za nacionalnu bezbednost iz oktobra navodi da 74% Izraelaca podržava formiranje državne komisije, dok se samo 17% protivi. Čak i među glasačima vladajuće koalicije većina je za državnu istragu.

Uprkos tome, vlada nije popustila; bereaved families su podnele peticije Ustavnom sudu, a protesti i javno nezadovoljstvo se nastavljaju.

Dosadašnje istrage i njihova ograničenja

Izraelske odbrambene snage (IDF) su završile interne istrage, a Državni revizor vodi široku ispitnu proceduru koja pokušava da nadomesti prazninu. Međutim, bez ovlašćenja za izdavanje poziva (subpoena) i bez javnog mandata, ti izveštaji ne mogu u potpunosti da imenuju odgovorne niti da predlože konkretne smene i reforme.

Šta je sada na stolu

Porodice žrtava i preživeli pojačavaju pritisak javnim skupovima i protestima. Za njih je ključna transparentnost: javno iznošenje dokaza, imenovanje odgovornih i preporuke koje će omogućiti institucionalne promene kako do sličnog kolapsa ne bi došlo ponovo.

Dok se politička debata nastavlja, pitanje kako će i ko voditi istragu ostaje centralni izazov za izgradnju poverenja u državu nakon tragedije koja i dalje boli stotine porodica.