Leonidi će biti vidljivi narednih noći, ali naoblaka može ograničiti posmatranje. Najbolji uslovi su posle ponoći i pred zoru, sa tamnim pogledom prema istoku — očekuje se umeren intenzitet (oko 6 meteora/sat; u idealu 10–15). Meteori iz Leonida lete ~71 km/s (≈255.000 km/h).
U članku su opisani i nedavni snažni geomagnetni događaji (G4 oluja, K‑indeks ≈ 8,7) koji su izazvali široko vidljive aurore i mogu ometati komunikacione sisteme.
U naredna dva noćna termina možete očekivati poneki meteor iz kiše Leonida. Najbolje vreme za posmatranje je posle ponoći i pred zoru, gledajući prema istoku ka sazvežđu Lava — naročito iz tamnih, ruralnih područja bez svetlosnog zagađenja.
Zemlja prolazi kroz trag ostataka komete 55P/Tempel–Tuttle. Sitne čestice veličine zrna peska ulaze u gornje slojeve atmosfere i sagorevaju, stvarajući kratke, jarke tragove svetla. Meteori iz Leonida lete izuzetno brzo — oko 71 km/s (≈44 mi/s), odnosno oko 255.000 km/h (≈158.400 mph), brže nego kod većine ostalih godišnjih meteorskih kiša.
Tempel–Tuttle prolazi kroz unutrašnji deo Sunčevog sistema otprilike na svakih 33 1/3 godine; poslednji prolazak bio je 1998. Najdramatičnije meteorske oluje Leonidi su priredili 1966. i 2001. godine, ali ove godine se očekuje umeren prikaz — možda oko 6 meteora na sat na mestima sa čistim nebom, dok u idealnim uslovima tokom vrhunca može biti 10–15 meteora na sat.
Udaljite se od gradskih svetala, lezite ili koristite udobnu stolicu i pustite očima 15–30 minuta da se prilagode mraku. Fokusirajte se na veći deo neba umesto da gledate direktno u radiant; meteori mogu pojaviti bilo gde iznad horizonta. Ponesite ćebe i toplu jaknu — temperature će se spustiti oko 0–4 °C (u 30-im °F).
Za fotografije pomoću pametnog telefona: uključite Night Mode ili produženu ekspoziciju, isključite blic i stabilizujte uređaj na stativu. Preporučena podešavanja su ISO 800–1.600 i duža ekspozicija — eksperimentišite sa vremenom ekspozicije da biste uhvatili nijanse zelene, crvene, ružičaste i narandžaste.
Paralelno je nedavno zabeležena snažna geomagnetna oluja: 11. novembra registrovan je nivo G4 ("Severe"), koja je trajala oko šest sati. Planetarni K‑indeks tada je dostigao vrednost oko 8,7 (na skali približno 0–9), što je omogućilo prikaze aurora vidljive znatno južnije od uobičajenog — čak do delova Kalifornije, Arizone i srednjeg zapada SAD.
Ove pojave najčešće su posledica koronalnih masa (CME) — ogromnih izbačaja naelektrisanih čestica sa Sunca koji stižu do Zemljine magnetosfere 24–36 sati nakon erupcije. Kada čestice deluju na atmosferske gasove, stvaraju se svetleće zavese i stubovi poznati kao aurora borealis (na severu) i aurora australis (na jugu).
Boje zavise od vrste sudaranja: kiseonik emituje zelenu i, na većim visinama, crvenu svetlost; azot može dati ružičaste ili retko plave tonove. Jaki geomagnetni događaji mogu takođe kratkotrajno ometati radio‑veze, GPS i nisku frekvenciju satelitske navigacije, a u ekstremnim slučajevima povećano opterećenje mreže može dovesti do problema sa transformatorima i prekida u napajanju.
Iako smo prošli solarni maksimum krajem 2025. godine, i dalje su mogući pojedinačni snažni izliv solarne aktivnosti i nova pojavljivanja aurora u narednim mesecima. Pratite lokalne vremenske uslove — naoblaka će i dalje biti najveći faktor koji ograničava šansu da uočite Leonide.
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera. Podaci o intenzitetu geomagnetne aktivnosti (G‑skala i K‑indeks) zasnovani su na nedavnim izveštajima i mogu se razlikovati u zavisnosti od satelitskih merenja i vremenskih prognoza.
Pomozite nam da budemo bolji.
