Na COP30 u Belemu ministri su preuzeli pregovore dok su zemlje podeljene oko EU-ovog Mehanizma za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM), koji Kina i Indija kritikuju kao jednostranu meru. Ostrvske države zahtevaju da cilj od 1,5°C bude tretiran kao prag opstanka, dok se veće zemlje oprezno odnose prema formulacijama koje ih direktno prozivaju. Finansiranje ostaje sporno nakon dogovora o 300 milijardi dolara godišnje, a brazilsko predsedništvo je iznelo memo sa opcijama za završetak pregovora.
COP30 u Belemu: ministri preuzeli pregovore, oštre podele zbog EU-ovog "poreza na ugljenik" (CBAM)
COP30: ministri preuzeli landu pregovora u Belemu
Ministri su u ponedeljak u amazonijskom gradu Belemu preuzeli pregovore UN o klimi kako bi pokušali da reše najteže tačke na završnici samita COP30. Diskusije su protekle u znaku oštrih podela oko slabih klimatskih obaveza, nedovoljne finansijske pomoći i spora oko trgovinskih mera koje neke zemlje nazivaju "porezom na ugljenik".
Kontroverza oko CBAM-a
Jedna od ključnih tačaka sporenja je Evropski mehanizam za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM), koji Brisel vidi kao način da se cene emisije prilikom uvoza intenzivnih proizvoda, dok Kina, Indija i saveznici to nazivaju jednostranom trgovinskom merom. CBAM je testiran od 2023. i predviđeno je da bude u potpunosti operativan 2026. godine; odnosi se na uvoz čelika, aluminijuma, cementa, đubriva, električne energije i vodonika.
"Cenjenje ugljenika je nešto što moramo da sledimo sa što više zemalja, što brže," rekao je evropski komesar za klimu Wopke Hoekstra. Sa druge strane, šef kineske delegacije Li Gao upozorio je da treba "izbeći negativne efekte geopolitičkog unilateralizma ili protekcionizma".
Ministri pod pritiskom vremenskog okvira
UN-ov predstavnik za klimu Simon Stiell upozorio je ministre da brzo pređu na najteža pitanja: "Kada se ova pitanja guraju duboko u produžetke, svi gube. Ne smemo da trošimo vreme na taktička odlaganja ili blokade." Samit je zvanično planiran da završi u petak, ali pregovori često idu u prekovremeno kako bi se postigao konsenzus.
Ostrvske države i cilj 1,5°C
Male ostrvske države, podržane od zemalja Latinske Amerike i EU, zahtevaju da COP30 pruži jasnu poruku o neophodnosti zadržavanja zagrevanja ispod 1,5°C. Steven Victor, ministar za životnu sredinu Palaua i predsednik Alijanse malih ostrvskih država (AOSIS), istakao je da je 1,5°C "nenegocijabilan prag za opstanak".
Brazil i pitanje fosilnih goriva
Domaćin samita, Brazil, želi ambiciozan signal o smanjenju upotrebe fosilnih goriva, ali je oblik te poruke sporan: da li će to biti rezolucija UN koja zahteva konsenzus ili zasebna deklaracija voljnih država. Potpredsednik Brazila Geraldo Alckmin pozvao je na "integrisane planove akcije" za tranziciju od fosilnih goriva.
Finansije ostaju ključno pitanje
Novac je ponovo u središtu rasprave nakon prošlogodišnjeg dogovora u Bakuu da razvijene zemlje obezbede 300 milijardi dolara godišnje za klimatsko finansiranje zemalja u razvoju — iznos koji mnogi ocenjuju kao nedovoljan. Delegacije iz Afrike i drugih regiona traže jasniju odgovornost bogatih zemalja za neispunjavanje obećanja o finansiranju za prilagođavanje i smanjenje emisija.
Predsedništvo COP30 iz Brazila objavilo je memo koji rezimira različite pozicije i predlaže opcije za "end game" pregovora. Li Shuo iz Asia Society Policy Institute ocenio je da se radi o postavljanju stola za završne dogovore, a ministri će morati da nađu osetljiv balans između ciljeva, trgovine i finansiranja.
Napomena: Tok pregovora u narednim danima može uticati na konačan oblik odluka — a postizanje kompromisa zavisiće od političke volje velikih emitera i spremnosti razvijenih zemalja da pojačaju finansijsku podršku.
Pomozite nam da budemo bolji.
