Studija objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences analizirala je nekropsije više od 10.000 morskih životinja i otkrila da je prag smrtnosti od plastike vrlo nizak — za neke ptice manje od tri kocke šećera plastike može biti smrtonosno. Šest komadića plastike manjih od graška povezano je sa ~90% verovatnoće smrti kod određenih morskih ptica. Meke kese su posebno opasne za kornjače, a ribolovačka oprema i veći plastični predmeti često ubijaju morske sisare. Istraživanje se fokusira na akutne povrede probavnog trakta i ne uključuje hronične hemijske efekte ni zapetljavanje, pa je ukupna pretnja verovatno veća.
Manje od tri kocke šećera plastike može ubiti morske ptice — studija na 10.000 životinja
Nova studija upozorava: vrlo mala količina plastike može biti smrtonosna
Plastični otpad koji završava u moru ubraja se među najveće pretnje za morske životinje, a nova analiza pokazuje da je prag opasnosti znatno niži nego što smo verovali. Istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences zasnovano je na nekropsijama više od 10.000 jedinki i modelima koji povezuju unos plastike sa verovatnoćom smrti.
„Nauka je jasna,“ kaže Erin Murphy iz organizacije Ocean Conservancy. „Moramo smanjiti proizvodnju plastike, unaprediti prikupljanje i reciklažu i očistiti već zagađena područja.“
Istraživači su koristili podatke iz desetina studija i baza podataka širom sveta u kojima su bili poznati uzrok smrti i količina unete plastike. Većina analiziranih životinja bila je nasukana na obali ili slučajno uhvaćena, a modeliranje je uzimalo u obzir kako ukupan broj komada plastike tako i zapreminu u odnosu na veličinu digestivnog (probavnog) trakta.
Rezultati su alarmantni: za neke morske ptice, kao što su atlantski lunjevi, manje od tri kocke šećera ekvivalentne količine plastike može već predstavljati smrtonosnu dozu. Konkretno, samo šest komada plastike, svaki manji od zrna graška, povezano je sa približno 90% verovatnoće smrti kod određenih vrsta ptica.
Različite vrste plastike utiču na različite vrste životinja. Gumeni i tvrdi plastični predmeti bili su naročito štetni za morske ptice. Meke plastike — na primer plastične kese — predstavljaju veliki rizik za morske kornjače, dok su ribolovačka oprema i veći plastični predmeti često kobni za morske sisare. Istraživači su pronašli i ekstremne slučajeve, poput kita sa predmetom sličnim posudi zapremine oko tri galona u stomaku.
Polovina analiziranih jedinki pripadala je vrstama koje su na međunarodnim listama ugroženih, ranjivih ili zaštićenih vrsta, što dodatno ističe ozbiljnost problema.
'Egzistencijalna pretnja' plastike — ali sa ograničenjima
Autori studije naglašavaju da je rad fokusiran na akutne povrede gastrointestinalnog trakta koje su dovele do brze smrti — to je važan, ali ne i jedini problem. Istraživanje ne obuhvata hronične efekte toksina iz plastike, uloga mikro- i nanoplastike u dugoročnom zdravlju, niti rizik od zapetljavanja, koji takođe ozbiljno ugrožava morski život.
Prema OECD-u, 2019. godine u vode je dospelo oko šest miliona tona plastike, a mikroplastika je već pronađena u najdubljim delovima okeana i u ljudskom organizmu. Stručnjaci upozoravaju da se fokus na mikročestice i pitanja uticaja na ljude ne sme odvojiti od opasnosti koje velike plastične krhotine predstavljaju za veće vrste.
Šta učiniti? Autori i stručnjaci predlažu više mera: smanjenje proizvodnje jednokratne plastike, poboljšano prikupljanje otpada i reciklaža, zabrane ili ograničenja za posebno opasne proizvode (baloni, tanke plastične kese) i razvoj sistema monitoringa za praćenje opasnih materijala.
Ova studija pruža kvantitativne pokazatelje koji mogu pomoći zakonodavcima i organizacijama da ciljano deluju na smanjenje rizika po morske ekosisteme.
Pomozite nam da budemo bolji.
