Kanadski parlament usvojio je budžet premijera Marka Carneyja rezultatom 170:168, čime je izbegnut pad vlade i prevremeni izbori. Podršku su obezbedili glasovi Zelenih i uzdržavanje dvojice konzervativaca, dok je NDP odlučio da ne izaziva izborni haos. Budžet predviđa povećanje deficita na Can$78,3 mlrd, a vlada navodi da su mere potrebne zbog štete od američkih tarifa (procena ~1,8% BDP‑a). Plan uključuje veća ulaganja u vojsku i infrastrukturu radi jačanja ekonomske suverenosti.
Carneyjevi liberali izbegli pad vlade — budžet usvojen 170:168, deficit skočio na Can$78,3 mlrd
Carneyjevi liberali usvojili budžet i izbegli prevremene izbore
Kanadska vlada preživela je glasanje o poverenju nakon što je parlament u ponedeljak usvojio budžet rezultatom 170 glasova za i 168 protiv. Premijer Mark Carney, bivši centralni bankar, ocenio je fiskalni plan kao ključnu meru za jačanje ekonomije pogođene američkim tarifama.
Manjinska Liberalna stranka bila je na ivici pada, ali je mali broj opozicionih poslanika, umoran od izazivanja novih izbora, omogućio prolazak budžeta. Jedina predstavnica Zelenih, Elizabeth May, glasala je za, dok su se dvojica konzervativnih poslanika uzdržala, čime su liberali dobili neophodnu podršku.
Obećanja i političke tenzije
Carney je budžet opisao kao „generacijsku priliku“ za ulaganja koja će povećati ekonomsku otpornost i smanjiti zavisnost od trgovine sa Sjedinjenim Državama. Nakon glasanja, na platformi X poručio je: „Vreme je da radimo zajedno — da zaštitimo zajednice, omogućimo nove prilike i izgradimo snažnu Kanadu.“
Vođa konzervativaca Pierre Poilievre oštro je kritikovao predloge zbog rasta deficita, nazivajući plan "budžetom na kreditnoj kartici". Sa druge strane, Nova demokratska partija (NDP) takođe je ukazivala na nedostatke budžeta — nezaposlenost, nedostatak stanova i rast troškova života — ali je zbog loših izbornog rezultata, unutrašnjih problema i straha od novog izbornog ciklusa odlučila da se ne zalaže za pad vlade.
Privremeni lider NDP Don Davies: „Bilo je jasno da Kanađani trenutno ne žele izbore. Rušenje budžeta ne bi pomoglo ljudima — bacilo bi zemlju u izbore dok se još suočavamo sa ozbiljnim pritiscima iz inostranstva.”
Finansijski efekti i razlozi za rast deficita
Predloženi budžet predviđa skoro dvostruko veći deficit u odnosu na prošlu godinu, na Can$78,3 milijardi (oko US$55,5 milijardi). Vlada tvrdi da je takvo povećanje deficita neophodno kako bi se ublažile posledice američkih tarifa koje su pogodile ključne sektore kao što su automobilizam, aluminijum i čelik.
Carney je naveo procene po kojima će „američke tarife i povezana neizvesnost koštati Kanađane oko 1,8% BDP‑a“. Kao odgovor, budžet sadrži veća izdvajanja za vojsku, infrastrukturu i mere za jačanje ekonomske suverenosti zemlje.
Šta dalje?
Usvajanje budžeta kratkoročno smanjuje rizik od novih izbora, ali ne rešava političku fragmentaciju u parlamentu. Odluke o dugoročnim investicijama i efektima tarifa prate se pažljivo, a sledeće političke prepreke zavise od toga hoće li vlada uspeti da obezbedi širu podršku za svoje planove i kako će se razvijati odnosi sa SAD.
Pomozite nam da budemo bolji.
