Iran u vakuumu sumnje: bezbednosne službe se međusobno optužuju zbog straha od izraelskih špijuna

Unutrašnja tenzija u iranskim bezbednosnim strukturama intenzivno raste dok se frakcije međusobno optužuju zbog navodne masovne infiltracije izraelskih obaveštajaca. Islamska revolucionarna garda (IRGC) i nekoliko ključnih agencija suočavaju se sa rastućom paranojom, serijama hapšenja i optužbama koje dodatno potkopavaju poverenje u sistem.

Unutrašnji obračuni i optužbe

Prema izvorima iz samog režima, posle talasa infiltracija tokom sukoba u junu, mnogi službenici pokušavaju da dokažu svoju lojalnost, dok drugi grade slučajeve jedni protiv drugih iz ličnih ili političkih razloga. Arresti na osnovu optužbi za špijunažu, pa čak i izvršenja, koriste se i kao sredstvo pokazivanja da državni aparat i dalje funkcioniše — iako izvori upozoravaju da su u samom sistemu prisutne kompromitovane mreže.

„Mnogi zvaničnici, uključujući i unutar Sepaha, čine sve da dokažu da nisu učinili ništa loše, jer je jasno da su Izraelci masovno infiltrirali nekoliko agencija“, izjavio je jedan visoki zvaničnik iz Teherana.

Posledice za IRGC i bezbednost režima

Stručnjaci upozoravaju da ova atmosfera sumnje može ozbiljno oslabiti IRGC — najmoćniju vojnu silu u zemlji — i umanjiti sposobnost režima da koherentno odgovori na buduće krize. U okruženju u kojem prizivanje izdaje postaje sredstvo političke borbe, teško je razlučiti pravu lojalnost od manipulacije ili lažnih prijava.

Društveni nezadovoljstvo i represija

Istovremeno, režim nastavlja sa represivnim merama protiv neistomišljenika; broj izvršenja i pritisak na disidente su u porastu. Javne protestne reakcije poput onih nakon smrti Omida Sarlaka — uključujući paljenje portreta vrhovnog vođe i antirežimske parole na sahranama — pokazuju rastuće nezadovoljstvo među delovima stanovništva.

Ekonomski, ekološki i spoljnopolitički pritisci

Ekološki problemi, kao što je kritično nizak nivo vode u glavnom rezervoaru za Teheran, i ekstremno zagađenje vazduha koje je zatvorilo škole u više gradova, dodatno opterećuju upravljanje krizama. Istovremeno, ponovna uvođenja međunarodnih sankcija posle kolapsa nuklearnog sporazuma iz 2015. dodatno iscrpljuju ekonomske resurse režima.

Kultura, simboli i javno raspoloženje

Da bi konsolidovalo podršku, rukovodstvo sve više koristi istorijske i nacionalističke motive: u centralnom Teheranu postavljena je replika 1.700 godina starog reljefa koji prikazuje rimskog cara Valerijana pred Šapurom I, uz poruku „I ponovo ćete kleknuti pred Iranom.“ Takve poruke ciljaju na podizanje nacionalnog ponosa u pokušaju da zamene ili nadomeste oslabljujuću revolucionarnu retoriku.

Prema nedavnoj anketi Iranske studentske agencije za ispitivanje javnog mnjenja (ISPA), nivo nezadovoljstva javnosti premašio je 90%, što dodatno potvrđuje složenost izazova s kojima se režim suočava.

Zaključak

Unutrašnja paranoia i međusobne optužbe ugrožavaju koheziju iranskih bezbednosnih struktura, dok društveni, ekološki i ekonomski pritisci povećavaju rizike od daljih nemira. Iako još nema jasnih naznaka neposrednog kolapsa režima, kombinacija unutrašnjih sukoba i spoljnopolitičke izolacije stvara nesigurnu i nepredvidivu situaciju.