Presuda na smrt Šeik Hasini: šta to znači za Bangladeš i predstojeće izbore

Bivša premijerka Bangladeša Šeik Hasina osuđena je na smrt u odsustvu po optužbama za zločine protiv čovečnosti — presuda koja je produbila političku krizu u zemlji i postavila teške izazove pred privremenu vladu na čelu s nobelovcem Muhamedom Junusom. Hasina je u Indiji od 5. avgusta prošle godine, nakon talasa nasilja 2024. koji je, prema zvaničnim i nezvaničnim izvorima, odneo stotine života i povredio hiljade. Ona je presudu nazvala „pristrasnom i politički motivisanom“.

Napeta predizborna atmosfera

Privremena vlada tvrdi da želi da vrati zemlju na demokratski put kroz izbore zakazane za februar, ali je jasno da će proces biti izuzetno napet. Nova administracija je onemogućila učestvovanje Hasine i njene stranke Awami League, što dodatno polarizuje političku scenu.

Analitičar Michael Kugelman upozorava na rizik izbornog nasilja i pokušaja opstrukcije: "Delovi Awami League mogli bi pokušati da naruše izbore kroz nerede. S obzirom na probleme sa moralom u policiji, postoji bojazan o kapacitetu države da obuzda nasilje." Tokom prošlogodišnjih protesta policija je bila na udaru, a neki policajci su stradali u sukobima.

Hasina igra dugačku igru

Analitičari smatraju da je malo verovatno da će Indija izručiti Hasinu, pa će ona najverovatnije pokušati da upravlja partijom iz egzila i čeka promenu okolnosti koja bi joj omogućila povratak u politiku. Kugelman ističe da regionalni dinastični lideri retko potpuno nestanu uprkos porazima.

Sabir Mustafa, bivši šef BBC‑jevog bengalskog servisa, ocenjuje da bi Awami League bez Hasinine direktne kontrole mogla biti demoralisana i da stranka mora sprovesti unutrašnje reforme kako bi ostala relevantna. Mustafa je takođe kritikovao suđenje kao ozbiljno manjkavo i ocenio da je smrtna kazna u odsustvu posebno problematična.

Pritisak na Junusovu vladu

Privremena administracija Muhameda Junusa sada mora da dokaže sposobnost da obezbedi pravične i mirne izbore i da uveri međunarodnu zajednicu u kredibilitet izbornog i pravosudnog procesa. Junus, kao dobitnik Nobelove nagrade za mir, suočen je s velikim očekivanjima — ali i kritikama zbog postupaka bezbednosnih snaga tokom upravljanja periodom nakon nasilja.

Mustafa navodi da su tokom Junusove uprave zabeležena kršenja ljudskih prava — uključujući mob pravdu, smrt u pritvoru i masovna hapšenja — što može narušiti njegov međunarodni ugled ako se ne reše legitimnim i transparentnim merama.

Međunarodne reakcije i pravna pitanja

Međunarodne organizacije dale su pomešane ocene. Human Rights Watch i Amnesty International izrazili su zabrinutost zbog fer procesa, dok je Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava ocenila presudu kao "važan trenutak" za žrtve gušenja protesta, ali je ponovila svoje protivljenje smrtnim kaznama.

Za međunarodnu zajednicu i potencijalne donatore biće važno kako Bangladeš upravlja pravnim standardima i bezbednošću pred izbore — to će uticati na međunarodnu podršku i legitimitet procesa.

Šta može da se desi dalje

Mogući scenariji uključuju: mirne izbore uz međunarodno praćenje, izborne nemire i pokušaje opstrukcije od strane Hasinih pristalica, ili sporadične talase protesta koji bi довели do daljeg zaoštravanja. Ključ će biti sposobnost vlasti da obezbedi bezbednost, transparentnost i pravnu legitimnost procesa.

U kraćem roku, Junusova vlada mora da umiri situaciju i pokaže da izbori mogu biti slobodni i fer. Za Awami League, izazov je reforma i izgradnja poverenja bez direktne uloge svoje predsednice, dok će Šeik Hasina verovatno nastaviti da utiče na politiku iz egzila.