U južnoj Gazi najmanje jedna osoba je ubijena, a žena i dete su teško povređeni — broj poginulih od primirja 10. oktobra porastao je na 280. Vlada Gaze je registrovala skoro 400 incidenata i poziva međunarodne aktere da primoraju Izrael na poštovanje primirja. Savet bezbednosti je usvojio rezoluciju koja predviđa prelaznu upravu i međunarodnu silu do 2027. godine, dok humanitarne agencije upozoravaju da pomoći nema dovoljno i da je situacija i dalje alarmantna.
Još žrtava u Gazi — ukupan broj poginulih od primirja porastao na 280
Najmanje jedan Palestinac je ubijen, a žena i dete su teško ranjeni u napadima na južni deo Pojasa Gaze, čime je broj poginulih od početka primirja 10. oktobra porastao na 280.
Vlada Gaze je zabeležila skoro 400 incidenata koje smatra kršenjima primirja i pozvala međunarodne aktere — uključujući predsednika SAD Donalda Trumpa, zemlje posrednice, garantore sporazuma i Savet bezbednosti UN — da preduzmu hitne i efikasne mere kako bi se primirje poštovalo i civili zaštitili.
Rezolucija Saveta bezbednosti i "odbor za mir"
U ponedeljak je Savet bezbednosti usvojio rezoluciju koju su predložile SAD u okviru Trumpovog 20-tačkastog mirovnog plana. Rezolucija predviđa prelaznu upravu i međunarodnu stabilizacionu silu u Gazi, sa mandatom do kraja 2027. godine; glasanje je završeno rezultatom 13 za, uz uzdržanost Rusije i Kine.
Donald Trump: „Postignut je veliki napredak u vezi sa Gazom... Odbor za mir biće sastavljen od šefova država velikih zemalja.“
Detalji o praktičnoj primeni rezolucije i načinu funkcionisanja prelazne uprave i dalje nisu jasni, što izaziva sumnju kod mnogih Palestinaca i humanitarnih radnika.
Humanitarna kriza i svakodnevni problemi
Izvor iz lokalne bolnice navodi da su nedavni napadi pogodili područja južno od Hanu Junisa, uključujući Qizan an-Najjar i Bani Suheilu. Stanovništvo je i dalje izloženo riziku: mnogi se brinu o snabdevanju čistom vodom, zaštiti domova pred zimu i sigurnosti dece u privremenim naseljima.
Hani Mahmoud: „Ljudi brinu kako da ujutru obezbede čistu vodu, kako da ostanu suvi tokom jakih kiša i šta će se desiti dalje — posebno oni čiji su domovi u istočnom delu koji je označen kao 'žuta zona' pod izraelskom kontrolom.“
Prema uslovima primirja, dostava pomoći je trebalo da se poveća na najmanje 600 kamiona dnevno, ali stvarni protok je znatno manji, što je UN ocenio kao razlog da kriza hrane ostaje katastrofalna.
Takođe, ostaju sporne i teme razmene talaca: na početku primirja Hamas je držao 20 živih talaca i 28 tela. Tokom razmene Izrael je oslobodio gotovo 2.000 palestinskih zatvorenika i vratio tela stotina preminulih; prema dostupnim podacima, još uvek postoje tri tela koja treba predati, protivno tvrdnji da ih ima dva.
Philippe Lazzarini (UNRWA): „Stanovnici Pojasa Gaze pate od bolesti i raseljavanja; pomoć koja ulazi nije dovoljna, hrana je nedostupna zbog visokih cena. Dolazi zima i prelazi moraju biti otvoreni da bi se isporučila neophodna pomoć.“
Zaključno, dok su politički planovi i međunarodni mehanizmi u fokusu diplomatskih krugova, lokalno stanovništvo zahteva jasnu i hitnu strategiju za zaustavljanje nasilja, siguran pristup pomoći i trajno rešenje za povratak i obnovu domova.
Pomozite nam da budemo bolji.
