Ukrajina traži od Vatikana da formalizuje posredničku ulogu u vraćanju odvedene dece i civila

Ukrajina je zatražila od Vatikana da zvanično preuzme ulogu posrednika u pregovorima o povratku ukrajinske dece i civila koje je Rusija odvela tokom skoro četvorogodišnjeg rata, saopštila je ukrajinska zvaničnica.

Predsednik Volodimir Zelenski uputio je pismo papi Franji, tražeći da se formalizuje dosadašnji neformalni aranžman u okviru kojeg je italijanski kardinal Matteo Zuppi delovao kao lični papin izaslanik za humanitarna pitanja. Zahtev je usledio uoči audijencije pape i delegacije ukrajinske dece i članova njihovih porodica.

Zamenica šefa Zelenskijevog kabineta, Iryna Vereščuk, izjavila je u Rimu da Ukrajina želi da Sveti Stol postane trajna "platforma" za komunikaciju između Kijeva i Moskve o povratku civila. Prema njenim rečima, formalizacija bi uklonila dosadašnju "sivu zonu" u komunikaciji i mogla bi da prisili Rusiju da odgovara na zvanične liste za razmenu i oslobađanje.

"Jedno je kada su u pitanju ratni zarobljenici i postoji obostrani interes za razmenu. Ali mi ne držimo ruske civile koje bismo mogli da ponudimo za razmenu," rekao je jedan od ukrajinskih zvaničnika, sumirajući dilemu oko sadašnjeg procesa.

Nije jasno da li su deca ili drugi civili već vraćeni preko dosadašnjeg neformalnog vatikanskog kanala koji je posredstvom kardinala Zuppija uspostavljen. Vereščuk je navela da je Rusija u okviru te misije često izbegavala da odgovori na zvanične ukrajinske liste zato što proces nije bio formalizovan.

Obim deportacija i dosadašnji povratci

Ukrajinske vlasti i humanitarne platforme nastavljaju da dokumentuju slučajeve prisilnih transfera i deportacija dece. Prema podacima platforme Bring Kids Back, zvanično je prijavljeno 19.546 ukrajinske dece kao deportovane ili prisilno prebačene u Rusiju. Medijski izveštaji, pozivajući se na ukrajinskog ombudsmana za ljudska prava, navode da je putem diplomatskih i humanitarnih kanala do 27. marta vraćeno 1.247 dece.

Vereščuk je dodala da je putem Crvenog krsta identifikovano oko 2.000 civila za koje Ukrajina smatra da su u ruskom pritvoru, ali nije precizirala koliko od njih čine deca.

Međunarodni kontekst i svedočenja

Međunarodni krivični sud je 2023. izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog optužbi za ratne zločine koje uključuju prisilne deportacije dece iz Ukrajine.

Na audijenciji su mladi iz delegacije opisali trauma iskustva: kako su bili izloženi ruskoj propagandi, prisiljavani da uče rusku himnu, govore ruski i pišu pisma podrške ruskim vojnicima. Jedna od ispovesti, Veronika Vlasova, rekla je da je kao 13-godišnjakinja provela 14 meseci razdvojena od majke i bila zadržana u centru za decu bez pristupa telefonu. Sada ima 16 godina i živi u Kijevu.

Drugi članovi delegacije, među kojima su roditelji i bake i deke, opisali su duge i često opasne napore da pronađu i vrate svoju decu ili unuke, uključujući i višemesečna traganja i putovanja kroz više zemalja do gradova pod kontrolom ruskih snaga.

Izveštaj zadržava sve navedene činjenice i brojke iz ukrajinskih izvora, uz napomenu da mnogi detalji ostaju nejasni dok proces formalizacije i dalje nije pokrenut.

Izvestio: Novikov iz Kijeva.