NASA je objavila najbliže do sada snimke međuzvezdane komete 3I/ATLAS, snimljene pre svega zahvaljujući opservacijama sa Marsa. Kometu su pratili MRO, MAVEN i rover Perseverance, dok su solarne misije i letelice ka pojasu asteroida doprinele dodatnim zapažanjima. Perihel je bio 29. oktobra, a najbolja prilika za posmatranja sa Zemlje biće 19. decembra.
NASA objavila najbliže snimke međuzvezdane komete 3I/ATLAS — Mars dao najbolje kadrove
NASA je objavila novu seriju snimaka međuzvezdane komete 3I/ATLAS, uključujući najbliže posmatranje do sada. Zbog položaja Zemlje tokom perihela, ključne snimke stigle su sa Marsa i sa nekoliko svemirskih letelica koje su bile "na pravoj strani" Sunca.
Ko je posmatrao kometu?
Najbliže opservacije snimio je Mars Reconnaissance Orbiter (MRO) u optičkom opsegu. Orbiter MAVEN zabeležio je kometu u ultraljubičastom spektru, dajući informacije o vodoniku u atmosferi i repu, dok je rover Perseverance pratio prolaz sa površine Marsa. Sa solarnog položaja, opservatorije PUNCH, STEREO i zajednička misija SOHO snimile su objekat, a pominju se i zabeležena opažanja misija namenjenih proučavanju asteroida, LUCY i Psyche.
Zašto je Mars bio ključan?
Komet je dostigao perihel — najbližu tačku Suncu — 29. oktobra, dok se Zemlja tada nalazila na suprotnoj strani Sunca, što je onemogućilo direktna zemaljska posmatranja u tom trenutku. Mars se našao na prikladnoj strani i zato su njegove misije dobile retku priliku za bliske snimke.
Šta pokazuju snimci i podaci?
Svi do sada objavljeni snimci su prilično mutni, ali su izuzetno vredni za proučavanje neobičnog sastava i ponašanja 3I/ATLAS. Radi se o objektu sa osobinama koje se razlikuju od tipičnih kometa iz našeg Sunčevog sistema, ali posmatranja dosledno ukazuju na to da je reč o prirodnoj kome.
"Objekt izgleda i ponaša se kao kometa, i svi dokazi upućuju na to da je kometa. Međutim, potiče izvan Sunčevog sistema, što je čini izuzetno zanimljivom i naučno važnom," rekao je Amit Kshatriya, zamenik administratora NASA.
Astrofotograf Satoru Murata snimio je 16. novembra fotografiju koja prikazuje duge repove i blago zelenkastu komu—karakteristike tipične za prirodnu kometu. Različiti talasni opsezi (optika, UV) pomažu naučnicima da analiziraju sastav kometarnog gasa i prašine.
Šta sledi?
Najbliži prilaz Zemlji očekuje se 19. decembra; iako kometa tada neće biti izuzetno blizu, biće to najbolja prilika za posmatranja sa zemaljskih teleskopa i kamera. Pristigli podaci iz raznih instrumenata poslužiće za detaljniju analizu porekla i fizičkih osobina ovog međuzvezdanog gosta.
Napomena: i pored privremenih prekida u radu nekih administrativnih službi, većina svemirskih misija nastavila je posmatranja, a podaci su sada dostupni istraživačima.
Pomozite nam da budemo bolji.
