U Briselu se sastalo više od 60 delegacija kako bi razgovarale o rekonstrukciji, bezbednosti i upravljanju Pojasa Gaze, kao i o reformama Palestinske uprave.
EU planira obuku do 3.000 palestinskih policajaca, a Francuska je najavila 100 policajaca; SAD zahtevaju duboke reforme pre većeg uključivanja Palestinske uprave.
Predložene institucije, uključujući Odbor za mir i tehnički odbor, zasad nemaju široku podršku palestinskog društva, a Hamas kritikuje planove.
U Briselu se okupilo više od 60 delegacija kako bi razgovarale o rekonstrukciji, upravljanju i bezbednosti Pojasa Gaze, ali i o dubokim reformama Palestinske uprave predloženim u okviru američkog mirovnog plana.
Francuska i Saudijska Arabija predsedavaju Donorskom grupom za Palestinu, čiji je fokus na političkim i upravljačkim reformama koje SAD smatraju preduslovom za veće uključivanje Palestinske uprave u upravljanje Gazom. Sam sastanak u Briselu nije imao cilj da prikuplja novčana obećanja za obnovu; ta funkcija biće predmet posebnog skupa planiranog u Egiptu.
Evropska unija, kao najveći finansijski donator Palestinske uprave, sve otvorenije teži da učestvuje u oblikovanju postratne Gaze. EU planira obuku do 3.000 palestinskih policajaca koji bi osiguravali Pojas Gaze, a Francuska je najavila doprinos od 100 policajaca. Plan je da se regrutacija izvrši iz kadrova oko 7.000 bivših gazanskih policajaca koji su ranije bili plaćeni od strane Palestinske uprave, uz mogućnost da se obuka organizuje u susednim zemljama.
Prema američkom okviru, izraelske snage bi postepeno ustupale kontrolu teritorija napredovanju mešovitih snaga — policijskih jedinica i Međunarodne stabilizacione snage. Plan predviđa i formiranje Odbora za mir, kojem bi Ujedinjene nacije dale konačnu nadležnost u Gazi, dok bi svakodnevnu administraciju vodio "tehnokratski, apolitičan odbor sposobnih Palestinaca".
Evropska unija zagovara da taj odbor bude pretežno sastavljen iz kadrova Palestinske uprave koju vodi predsednik Mahmud Abas. Abas, star oko 90 godina, i dalje ima uticaj u malim delovima Zapadne obale, ali je istovremeno sve više marginalizovan, nepopularan među mnogim Palestincima i ograničen pritiscima Izraela.
Jedan od centralnih zahteva američkog plana su duboke reforme Palestinske uprave. "Novac je uvek uslovljen reformama", izjavila je evropska komesarka za pitanja Mediterana Dubravka Šuica, najavljujući pritisak da se ukinu isplate iz tzv. fonda za mučenike i da se preurede udžbenici, među drugim reformama.
Francuski ministar spoljnih poslova Jean-Noël Barrot podvukao je da je cilj Donorske grupe "reforma Palestinske uprave i njeno jačanje kako bi bila spremna da preuzme odgovornosti kada dođe vreme". EU takođe traži mesto u budućem Odboru za mir i već ima malu delegaciju diplomata i vojnih oficira u civilno-vojnom komandnom centru u južnom Izraelu koji koordinira neke aspekte mirovnog okvira.
Predložene strukture i reforme zasad nemaju široku podršku u palestinskom društvu. Ako se novi organi dožive kao instrumenti SAD ili Izraela, istaknuti Palestinci mogu odbiti učešće. Hamas je oštro kritikovao nedavnu rezoluciju UN-a, nazivajući je pokušajem da se unaprede interesi Izraela.
"Palestinci moraju biti ti koji vode i poseduju procese koji se dešavaju u Palestini", poručila je šefica spoljne politike EU Kaja Kallas, naglašavajući potrebu da lokalni akteri dobiju legitimitet u bilo kojem rešenju.
Zaključak: Sastanak u Briselu je bio fokusiran na političke i bezbednosne okvire, a ne na neposredno prikupljanje sredstava. Ključna pitanja ostaju: da li će Palestina prihvatiti uslovljene reforme, kako obezbediti legitimitet novih institucija i da li će međunarodna ulaganja i obuke doprineti stabilnosti u postratnoj Gazi.
Pomozite nam da budemo bolji.
