Avi Loeb tvrdi da snimci objekta 3I/ATLAS objavljeni 19. novembra mogu ukazivati na vanzemaljsko poreklo i navodi 12 anomalija. NASA i drugi naučnici opisuju objekat kao neobičnu međuzvezdanu kometu otkrivenu 1. jula, koja nije pretnja za Zemlju. Objekat je prošao 19 miliona milja od Marsa, nalazi se oko 420 miliona milja od nas, kreće se brzinom od 130.000 milja na sat i ima procenjene dimenzije od ~320 m do 5,6 km; nova posmatranja očekuju se u decembru.
Harvardski naučnik: 3I/ATLAS možda 'vanzemaljsko plovilo' — šta pokazuju snimci
Harvardski profesor Avi Loeb izjavio je da snimci međuzvezdanog objekta 3I/ATLAS, objavljeni 19. novembra, mogu ukazivati na to da je reč o tehnološkom objektu, odnosno potencijalnom "vanzemaljskom plovilu". Loeb navodi da je identifikovao 12 anomalija koje zahtevaju dodatna objašnjenja.
Šta je do sada utvrđeno
Objekat 3I/ATLAS otkrio je 1. jula 2025. opservatorijum ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System) u Čileu. NASA ga opisuje kao neobičnu međuzvezdanu kometu — treći objekat ikada potvrđen da stiže izvan Sunčevog sistema. Agencija ističe da objekat ne predstavlja pretnju Zemlji: neće se približiti na manje od oko 170 miliona milja od naše planete, dok je početkom oktobra proletao na oko 19 miliona milja od Marsa, gde je posmatran i od strane nekoliko svemirskih letelica.
Izjave naučnika
U intervjuu 19. novembra, Avi Loeb je rekao:
"Hajde da sačekamo i vidimo. Birokrate ili neinovativni naučnici žele da prihvatimo očekivano, ali najbolji odgovori tek dolaze."
Loeb smatra da kamere beleže "spoljašnji sloj" objekta — led i prašinu koji isparavaju kada ih Sunce zagreje — što, po njegovom mišljenju, može biti i naslage akumulirane na površini potencijalnog tehnologijskog objekta.
S druge strane, fizitičar Michio Kaku ukazuje na starost objekta (oko 7 milijardi godina) kao faktor koji može objasniti njegova neobična svojstva: tokom takvog vremena objekat bi akumulirao različite gasove i materijal koji menjaju njegovo ponašanje i izgled.
Dimenzije, brzina i dalja posmatranja
Posmatranja Hablovog teleskopa daju ograničenja veličine: gornja granica prečnika jezgra iznosi oko 3,5 milje (5,6 km), dok bi objekat mogao biti i znatno manji — oko 1.000 stopa (320 m). NASA navodi da se 3I/ATLAS kreće brzinom od približno 130.000 milja na sat (209.000 km/h), što je najveća zabeležena brzina za posetioca izvan Sunčevog sistema.
David Jewitt, vođa tima za posmatranja Hablom, upozorava da je poreklo teško rekonstruisati: "Niko ne zna odakle je kometa došla. To je kao da na trenutak vidite metak — ne možete tačno odrediti odakle je ispaljen."
NASA i astronomi širom sveta nastaviće posmatranja objekta. Očekuje se da će 3I/ATLAS postati preblizu Suncu za posmatranje krajem septembra, ali bi trebalo da se ponovo pojavi na drugoj strani Sunca početkom decembra, što bi omogućilo novu rundu merenja. Loeb je takođe istakao da bi poreklo moglo biti jasnije oko 19. decembra, kada će objekat biti relativno bliže Zemlji.
Šta ovo znači
Diskusija oko 3I/ATLAS ilustruje razliku u pristupu: jedni naučnici naglašavaju prirodna objašnjenja (starost, akumulacija materijala, međuzvezdne interakcije), dok drugi pozivaju na otvorenost prema netradicionalnim mogućnostima i intenzivnija posmatranja. Bez dodatnih podataka, većina naučne zajednice i dalje smatra da je 3I/ATLAS verovatno neobična međuzvezdana kometa, ali slučaj ostaje predmet interesovanja i daljih istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
