Čopor u blizini Bella Belle u Britanskoj Kolumbiji prvi put je snimljen kako vadi i koristi zamke za rakove, što može ukazivati na korišćenje alata. Kamere su zabeležile ženku sivog vuka kako zaranja, vuče zamku na obalu i razbija je da bi došla do plena. Istraživači Kyle Artelle i Paul Paquet tvrde da ovaj višestepeni postupak sugeriše kauzalno razumevanje, ali naučna debata traje. Drugi sličan slučaj ove godine sugeriše učenje unutar čopora i podseća na potrebu očuvanja obalnih staništa.
Neobično otkriće: vukovi u Britanskoj Kolumbiji koriste zamke za rakove kao alat — prvi snimak
Čopor vukova u blizini zajednice Bella Bella u Britanskoj Kolumbiji prvi put je zabeležen dok vuče i koristi duboke zamke za rakove — ponašanje koje bi moglo predstavljati prvo dokumentovano korišćenje alata kod divljih vukova.
Pripadnici naroda Heiltsuk postavili su zamke kako bi uklonili invazivne zelene rakove, ali su ih zatekli raskomadane. Nakon što su istraživači postavili kamere, snimak je otkrio pravi razlog: jedna ženka sivog vuka zaranja u vodu, vuče plutajuću zamku do obale i razbija je da bi došla do ribe i mamca unutra.
Istraživači koji su vodili studiju, profesori Kyle Artelle i Paul Paquet, navode da ovaj višestepeni postupak sugeriše bar kauzalno razumevanje načina na koji zamka funkcioniše — odnosno da vukovi razumeju vezu između plutajuće plutače, zatočenog mamca i načina da do njega dođu.
„Ovaj niz poteza deluje kao sofisticirano razumevanje višestepenog odnosa između plutajuće plutače i mamca unutar zamke koja je van vidokruga,“ navode autori studije.
Ovo je drugi zabeleženi primer u istoj godini u kojem se primećuje sličan postupak, što ukazuje na mogućnost učenja u okviru čopora. Naučnici još diskutuju da li se radi o svesnoj upotrebi alata: vukovi nisu konstruisali zamku, ali su pokazali sposobnost da je iskoriste u svoju korist.
Šta su „morski vukovi“?
Izraz „morski vukovi“ odnosi se na obalne populacije sivih vukova (Canis lupus) koje se značajno oslanjaju na morsku hranu — ribu, rakove i druge morske izvore. Iako nisu formalno priznati kao podvrsta, njihove navike pokazuju specijalizaciju koja može predstavljati prvi korak u biološkoj diferencijaciji.
Javni komentari na društvenim mrežama ukazuju i na zabrinutost: kako ljudska aktivnost menja staništa, divlje životinje postaju prilagodljivije, ali i ranjivije. Jedan pratioc je primetio da je ovo više pokazatelj prilagodljivosti nego „nova inteligencija“, ali da istovremeno ističe potrebu za očuvanjem prirodnih staništa.
Zaključak: Snimak je važan za razumevanje ponašanja vukova i njihove sposobnosti učenja, ali i podseća na hitnu potrebu za zaštitom obalnih ekosistema. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se ustanovila učestalost takvog ponašanja i njegov uticaj na lokalne populacije i ljude.
Pomozite nam da budemo bolji.
