Međunarodna studija zasnovana na podacima iz LOFAR-a i još dva radio-pregleda pokazuje da je kosmički radio-dipol 3,7 puta jači od očekivanog, sa statističkom značajnosti >5σ. Taj rezultat može ukazivati na veće relativno kretanje Sunčevog sistema ili na neuniformnu raspodelu radio-galaksija na velikim skalama. Potrebna su dodatna posmatranja i analiza da bi se razjasnila priroda ovog neslaganja.
Možda se krećemo mnogo brže kroz kosmos nego što smo mislili — radio-galaksije dovode u pitanje standardnu kosmologiju
Novo međunarodno istraživanje zasnovano na preciznoj analizi radio-galaksija sugeriše da se Sunčev sistem možda kreće znatno brže kroz kosmos nego što predviđaju aktuelni modeli. Istraživači su izmerili kosmički radio-dipol koji je 3,7 puta jači od očekivanja, a razlika ima statističku značajnost veću od pet sigma.
Za poređenje: Sunčev sistem kruži oko centra Mlečnog puta brzinom od oko 792.000 km/h i za jednu „galaktičku godinu“ prođe približno 225 miliona zemaljskih godina, dok se cela naša galaksija procenjuje da se kreće oko 2,1 miliona km/h u odnosu na određene referentne okvire. Nova analiza, međutim, ukazuje na mnogo veće relativno kretanje kada se posmatra kroz raspodelu dalekih radio-izvora.
Metod i podaci
Autori, predvođeni Lukasom Böhmeom (Univerzitet Bielefeld), kombinovali su podatke iz tri velikih radio-pregleda, uključujući najdublje široko-područno posmatranje izvedeno mrežom LOFAR u Evropi. Radio-galaksije emituju snažne radio-talase koji prolaze kroz prašinu i gas i omogućavaju uvid u veoma udaljene strukture koje nisu uvek vidljive u optičkom domenu.
Istraživači su upotrebili i novu statističku metodu kojom su kompenzovali kompleksnu višekomponentnu prirodu radio-objekata — važan korak jer pogrešno računanje komponenti može izobličiti merenje tzv. kosmičkog radio-dipola.
Šta je radio-dipol i zašto je važan
Radio-dipol predstavlja blagu asimetriju u broju detektovanih radio-izvora na nebu: zbog relativnog kretanja posmatrača, u pravcu kretanja broj izvora može delovati nešto veći nego u suprotnom pravcu. Efekat je veoma suptilan i zahteva velike, precizne kataloge udaljenih izvora.
Rezultati i implikacije
Autori su pronašli da je amplituda radio-dipola 3,7 puta veća od predviđanja standardnog kosmološkog modela; neslaganje je veće od pet sigma, što ukazuje na visok stepen statističke značajnosti. Ako se potvrdi, taj rezultat ima dve glavne mogućnosti tumačenja: ili se naše kretanje kroz kosmos zaista pokazuje mnogo većim nego što očekujemo, ili je raspodela radio-galaksija na velikim skalama manje uniformna nego što pretpostavljamo.
"Naša analiza pokazuje da se Sunčev sistem kreće više od tri puta brže nego što predviđaju sadašnji modeli," kaže Lukas Böhme. "Ovaj rezultat protivreči očekivanjima zasnovanim na standardnoj kosmologiji i primorava nas da preispitamo prethodne pretpostavke."
"Ako se Sunčev sistem zaista kreće ovako brzo, treba da preispitamo fundamentalne pretpostavke o velikoj skali strukture Univerzuma," dodaje Dominik J. Schwarz (Univerzitet Bielefeld). "Alternativno, sama raspodela radio-galaksija može biti manje uniformna nego što smo verovali."
Studija je objavljena u časopisu Physical Review Letters. Autori ističu da su potrebna dodatna nezavisna posmatranja i analiza sistematskih grešaka pre nego što se izrade čvršći zaključci o promeni temeljnih kosmoloških principa.
Zaključak
Otkrivena neslaganja između očekivanog i izmerenog radio-dipola predstavljaju značajan izazov za naše razumevanje velikoskalne strukture Univerzuma. Bez obzira na konačno tumačenje, rezultati ukazuju na potrebu za novim posmatranjima i proverama kako bi se razjasnilo da li su u pitanju fizički efekti, sistematske greške ili neočekivane osobenosti raspodele galaksija.
Pomozite nam da budemo bolji.
