26 godina napetih odnosa SAD i Venecuele — proglašenje „Cartel de los Soles“ pojačava tenzije

Odnosi između Venecuele i Sjedinjenih Država ponovo su oštro eskalirali nakon što je Vašington proglasio tzv. „Cartel de los Soles“ stranim terorističkim udruženjem i saopštio navodne veze te strukture sa predsednikom Nikolásom Maduroom — tvrdnje za koje američka administracija nije javno predstavila dokaze. Istovremeno, američka Federalna uprava za avijaciju (FAA) izdala je upozorenje o mogućim opasnostima u venecuelanskom vazdušnom prostoru, a nekoliko aviokompanija privremeno je obustavilo letove.

Hronologija ključnih događaja (izbor)

• 10. januar 2025. — Maduro polaže zakletvu za treći mandat nakon sporenih izbora; SAD odbacuju rezultate i ponavljaju optužbe o izbornoj prevari.
• januar 2025. — Nova američka administracija ukida privremeni zaštićeni status (TPS) koji je štitio oko 600.000 Venecuelanaca u SAD od deportacija.
• 20. februar 2025. — SAD proglašavaju bandu Tren de Aragua stranim „terorističkim“ udruženjem; američki zvaničnici kasnije iznose tvrdnje o povezanosti grupe sa venecuelanskim vlastima, iako javno dostupni dokazi za to nedostaju.
• 24. mart 2025. — SAD uvode carine od 25% na zemlje koje kupuju naftu iz Venecuele.
• 8. avgust 2025. — Nagrada za hapšenje Madura udvostručena je na 50 miliona dolara uz optužbe da je „globalni teroristički lider“ povezivan sa Cartel de los Soles.
• septembar–novembar 2025. — Pokrenuta je pomorska kampanja protiv narkotrafika u Karipskom i Tihom okeanu; zabeleženo je više od 20 napada na navodne brodove za krijumčarenje, pri čemu je, prema izveštajima, poginulo više od 80 ljudi.
• 15. oktobar 2025. — Predsednik navodi da je ovlastio obaveštajne operacije protiv elemenata u Venecueli; to je dodatno povećalo sumnje i napetost u regionu.
• 14.–16. novembar 2025. — SAD raspoređuju nosač aviona USS Gerald R. Ford, prateće brodove, stotine ili hiljade vojnika i borbene avione F-35 u Karibima u sklopu vežbi i operacija „Southern Spear“.
• 22. novembar 2025. — FAA izdaje NOTAM upozorenje zbog „pojačane vojne aktivnosti“ i mogućeg ometanja GPS signala nad Venecuelom; nekoliko aviokompanija obustavlja letove.

Širi istorijski kontekst

Pre dolaska Huga Cháveza 1999. godine, ekonomske veze između Venecuele i SAD bile su bliske: američke kompanije decenijama su ulagale u naftni sektor, a SAD su dugo bile najveće tržište za venecuelansku naftu. Chávezev levicarski kurs, nacionalizacija naftne industrije i otvorena retorika protiv američkih interesa postupno su zaoštrili odnose.

Tokom Chávezevog i kasnije Madurovog mandata, Venecuela je učvrstila veze sa državama poput Rusije, Kine i Irana, zatvorila ili ograničila rad nekih nevladinih organizacija i istjerala američke diplomate u određenim periodima, što je dodatno produbilo međusobno nepovjerenje.

U međuvremenu, američke sankcije protiv pojedinih zvaničnika i sektora, uključujući naftu i finansije, dodatno su pogodile venecuelansku ekonomiju. Inflacija je 2019. dostigla ekstremne nivoe, a ekonomija je godinama bila u padu, što je prouzrokovalo nestašice osnovnih proizvoda i masovnu migraciju.

Zašto je trenutna situacija važna

Proglašenje „Cartel de los Soles“ i pojačano vojno prisustvo u Karibima dramatično povećavaju rizik od dalje destabilizacije regiona. Kritičari upozoravaju da optužbe bez javnih dokaza i vojne demonstracije mogu dovesti do grešaka, incidenata ili novih humanitarnih posledica. Diplomatija, transparentnost u iznošenju dokaza i angažman međunarodnih institucija ostaju ključni za smirivanje tenzija.

Zaključak: Trenutna kriza je proizvod decenija političkih i ekonomskih sukoba, ali i kratkoročnih odluka koje su u poslednjih godinu dana dodatno zaoštrile situaciju. Budućnost odnosa zavisiće od sposobnosti međunarodne zajednice i regiona da posreduju i spreče dalje eskalacije.