Indeks poverenja američkih potrošača smanjio se na 88,7 u novembru, najniži nivo od aprila, nakon kratkotrajne obustave rada, slabijeg zapošljavanja i uporne inflacije. Anketa pokazuje pogoršanje percepcije tržišta rada i rast zabrinutosti zbog rasta cena, posebno među nezavisnim biračima. Ekonomisti procenjuju da je rast BDP-a bio oko 3% u trećem tromesečju, ali očekuju usporavanje krajem godine zbog efekata obustave rada. Otvoreni odgovori ispitanika najčešće pominju cene, tarife i politiku kao ključne izvore zabrinutosti.
Pad poverenja američkih potrošača: indeks pao na 88,7, zabrinutost zbog cena i slabog zapošljavanja
Indeks poverenja američkih potrošača pao je na 88,7 u novembru, što je najniži nivo od aprila. Pad se pripisuje poslereakciji na kratkotrajnu obustavu rada u saveznoj administraciji, slabijim pokazateljima na tržištu rada i upornoj inflaciji koja opterećuje porodicne budžete.
Prema podacima Instituta Conference Board, indeks je pao sa revidiranih 95,5 iz oktobra. Ankete ukazuju da su potrošači sve zabrinutiji zbog troškova života i da se percepcija dostupnosti poslova pogoršava — trend koji je naročito izražen među nezavisnim biračima.
Šta pokazuje istraživanje
U anketi je učešće ispitanika koji smatraju da su poslovi „dostupni“ palo na 27,6% u novembru (sa 28,6% u oktobru), dok je procenat onih koji smatraju da su poslovi „teški za dobiti" iznosio 17,9% (blago ispod 18,3% iz oktobra, ali više nego 15,2% u septembru). Ekonomisti često gledaju ove pokazatelje kao prediktore zapošljavanja i stope nezaposlenosti.
Uticaj na potrošnju i politiku
Pad poverenja može da utiče na potrošačku aktivnost, ali veza nije uvek direktna: u prethodnom periodu potrošnja je ostala relativno stabilna iako je poverenje opadalo. "Ne očekujemo trenutni pad potrošnje sa litice — ponašanje potrošnje se delimično odvojilo od indikatora poverenja — ali rizici na dole rastu", rekao je Thomas Simons, glavni američki ekonomista u Jefferies.
Ni političke posledice nisu zanemarljive: ni politički orijentisani ispitanici nisu pošteđeni pesimizma, a slabiji sentiment među nezavisnim biračima može predstavljati problem za stranke koje su trenutno na vlasti.
Makroekonomski kontekst
Vladin izveštaj objavljen istog dana pokazao je da je maloprodaja usporila u septembru nakon solidnih rezultata preko leta. Ekonomisti procenjuju da je bruto domaći proizvod rastao po godišnjoj stopi od oko 3% u trećem tromesečju (jul–septembar), ali očekuju usporavanje rasta u poslednjem tromesečju pre svega zbog efekata obustave rada: zadržavanja isplata federalnim radnicima, poremećaja u realizaciji ugovora i prekida avionskog saobraćaja.
Anketa Conference Board-a sprovedena je do 18. novembra, otprilike pet dana nakon što je obustava rada završena 12. novembra. U otvorenim odgovorima ispitanici su najčešće navodili cene i inflaciju, tarife i trgovinske tenzije, kao i politiku, kao glavne razloge zabrinutosti, navodi Dana Peterson, glavna ekonomistkinja Conference Board-a.
Zaključak: Slabiji pokazatelji potrošačkog poverenja signaliziraju rastuću zabrinutost domaćinstava u SAD zbog troškova života i uslova na tržištu rada. Dok potrošnja još nije pokazala nagli pad, povećani rizici i promenjen raspoložaj birača mogu uticati na ekonomske izglede i političku klimu u narednim mesecima.
Pomozite nam da budemo bolji.
