Rat u Sudanu se preliva u istočni Čad, dovodeći desetine hiljada izbeglica sa teškim fizičkim i psihičkim posledicama. U kampu Tulum, mali kružoci preživelih daju osnovnu podršku, dok profesionalne usluge mentalnog zdravlja gotovo da ne postoje. Optužbe za mučenja, otmice i široko rasprostranjeno seksualno nasilje vezuju se za delovanje RSF-a u el-Fasheru, a međunarodne institucije zahtevaju istrage. Aktivistkinje poput Fatimah Fadul pokušavaju da razbiju stigmu i obezbede pomoć, ali potrebe znatno prevazilaze raspoložive resurse.
Sudanke u Čadu: traume rata, nedostatak pomoći i hrabri kružoci podrške
Brutalnost rata u Sudanu prelila se preko granice u Čad, gde desetine hiljada izbeglica stižu noseći teške fizičke i psihičke povrede. Istočni Čad, među kojima je i kamp Tulum, postao je privremeno utočište za one koji su pobegli od sukoba koji je eskalirao 2023. godine i prerasao u jednu od najvećih humanitarnih kriza današnjice.
Milioni ljudi su raseljeni, a mnogi od njih doneli su sa sobom ožiljke nasilja: otmice, mučenja i široko rasprostranjeno seksualno nasilje. Ulice i kvartovi el-Fashera, prestonice Severnog Darfura, opisani su kao "mesto zločina" nakon zauzimanja tog grada krajem oktobra, dok međunarodne organizacije i dalje dokumentuju navode o ratnim zločinima i zahtevaju istrage.
U izbegličkom kampu Tulum formiran je mali kružok podrške u kojem preživeli mogu da razgovaraju i pronađu uzajamnu pomoć. Za mnoge žene to je jedno od retkih mesta gde se može otvoreno govoriti o zlostavljanjima bez straha od trenutne osude ili isključenja iz zajednice.
Basma i njena sestra su među ženama koje su preživele seksualno nasilje tokom bekstva iz el-Fashera. Kako same navode, militanti povezani sa parapolicijskom snagom Rapid Support Forces (RSF) presreli su ih i držali danima, podvrgavajući ih mučenju.
"Neka ih Bog razotkrije i kazni. Držali su mene i moju sestru pet dana i mučili nas," kaže Basma, koja još pokušava da preboli ono što joj se dogodilo.
Mnogi drugi koji su stigli u Čad izgubili su čitave porodice ili i dalje ne znaju sudbinu svojih najbližih. Zaina Ibrahim, izbeglica iz Sudana, kaže da su članovi njene porodice nestali i da se smatraju mrtvima.
Profesionalna mentalna zdravstvena zaštita u ovom regionu gotovo da ne postoji: lokalni zvaničnici navode da radi samo jedan psihijatar i nekoliko psihologa angažovanih preko humanitarnih organizacija, što je neuporedivo sa potrebama stotina hiljada raseljenih osoba.
U takvom kontekstu neformalne grupe podrške dobijaju ključnu ulogu. Sesije u kampu vodi Fatimah Fadul, dugogodišnja izbeglica i preživela koja otvoreno radi na razbijanju društvene stigme oko silovanja i nasilja. Ona podstiče žene i njihove porodice da progovore i potraže pomoć.
"Kao Sudanke suočavamo se sa stigmom: majke kod kuće vrše pritisak na devojku, govore joj da ćuti. Podižemo svest i ohrabrujemo sestre i majke da progovore kako bi ostvarile svoja prava. Kada šutiš, nanosiš sebi unutrašnju psihološku štetu," kaže Fadul, predsednica grupe za podršku žrtvama.
Potrebne su znatno veće zdravstvene i pravne usluge kako bi se odgovorilo na obim patnje. Za svaku žene koja uspe da dobije i minimalnu podršku, stotine drugih ostaju bez savetovanja, terapije i nade za pravdu. Dok preživljavanje u kampovima znači snalaziti se iz dana u dan, oporavak zahteva dugoročnu psihološku i pravnu pomoć, kao i širu međunarodnu pažnju.
Ovaj problem ne zahteva samo saosećanje — traži koordinisanu humanitarnu reakciju, povećanje kapaciteta mentalnog zdravlja i mehanizme za dokumentovanje i procesuiranje zločina kako bi preživeli dobili podršku i mogućnost da potraže pravdu.
Pomozite nam da budemo bolji.
