Nicolás Maduro maše mačem na skupu u Karakasu i poziva na odbranu Venecuele dok SAD pojačavaju vojno prisustvo u Karipskom moru. Od septembra verodostojni izveštaji navode više od 20 udara na plovila povezana sa krijumčarenjem droga, uz najmanje 80 poginulih. Stejt department je označio Cartel de los Soles kao inostranu terorističku organizaciju, dok međunarodne reakcije uključuju kritike Kube i Kolumbije. Anketa pokazuje da većina Amerikanaca nije za vojnu intervenciju, a rizik od eskalacije ostaje visok.
Maduro maše mačem pred pristalicama u Karakasu dok rastu tenzije sa SAD
Predsednik Venecuele Nicolás Maduro održao je u utorak masovni skup u Karakasu obučavši maskirnu uniformu i mašući mačem, uz poziv pristalicama da budu spremni da brane zemlju od, kako je rekao, potencijalne američke agresije. Njegova retorika dolazi u trenutku pojačanih tenzija između Venecuele i Sjedinjenih Država, nakon niza udara na sumnjive brodove u karipskim vodama.
Američke vlasti, prema izveštajima, od septembra su izvele više od 20 udara na plovila za koja tvrde da su povezana sa krijumčarenjem narkotika; tim napadima prema izveštajima je poginulo najmanje 80 ljudi. Ti događaji su dodatno zaoštrili odnose i izazvali međunarodne kritike.
„Moramo biti spremni da branimo svaki pedalj ove blagoslovene zemlje od imperijalističke pretnje ili agresije, bez obzira odakle dolazi“, uzviknuo je Maduro pred oduševljenim pristalicama. „Nema izgovora da iko zataji u ovom odlučnom trenutku, za opstanak Republike.“
Mač koji je držao Maduro, kako se navodi, navodno potiče iz ere Simóna Bolívara i ima simboličnu vrednost za mnoge pristalice vlade.
U novijim potezima, Stejt department SAD zvanično je označio organizaciju poznatu kao Cartel de los Soles kao inostranu terorističku organizaciju (FTO). Senator Marco Rubio, dugogodišnji kritičar venecuelanske Vlade, izjavio je da „ni Maduro ni njegovi bliski saradnici ne predstavljaju legitimnu vladu Venecuele“. Sjedinjene Države ne priznaju Madura kao legitimnog predsednika; on je preuzeo vlast nakon smrti Huga Cháveza 2013. i bio je inaugurisan za treći mandat uprkos međunarodnim pitanjima o regularnosti izbora.
Predsednik Donald Trump je ranije optužio kartel poznat kao Tren de Aragua da deluje pod uticajem Madura, što su neki analitičari doveli u pitanje. Na pitanje novinara da li planira da razgovara sa Madrom, Trump je odgovorio: „Mogao bih da razgovaram s njim... Ako možemo da spasimo živote i učinimo stvari na lakši način, to je dobro. A ako moramo da uradimo na teži način, i to je u redu.“
Madurova i američka retorika izazvale su zabrinutost čak i među pojedinim američkim zvaničnicima. Republikanski senator Todd Young upozorio je da bi militarizacija „Rata protiv droge“ mogla dovesti do direktnog sukoba ili nepredviđenih operacija van karipskog regiona.
Javna podrška takvim vojnim merama u SAD deluje slabo: anketa ABC News/YouGov sprovedena 19–21. novembra pokazala je da je oko 70% ispitanika protiv američke vojne akcije u Venecueli, a 56% smatra da bi vojne intervencije imale malo ili nimalo uticaja na smanjenje dotoka droge u SAD.
Međunarodne posledice su već vidljive: neke zemlje su privremeno ograničile razmenu obaveštajnih podataka u vezi sa napadima na plovila. Kuba je osudila pojačano prisustvo američkih snaga u regionu, dok je Kolumbija kritikovala procene i postupke koji su doveli do ciljanih udara.
Situacija ostaje napeta i neizvesna, a rizik od daljeg zaoštravanja čini da međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i diplomatsko rešavanje spora.
Pomozite nam da budemo bolji.
