Naš veliki cerebralni korteks — redom oko 16 milijardi kortikalnih neurona — delimično je zasluga izuma kuvanja pre više od milion godina. Više kortikalnih neurona povezuje se sa dužim detinjstvom, dužim životom i većom sposobnošću za kompleksnu kulturu. Autorka opisuje kako je 15 godina istraživanja dovelo do preciznijih brojki i objašnjava energetsku cenu velikog mozga i ulogu kuvanja u njenom omogućavanju.
Veliki mozak nas čini ljudima — kako kuvanje i ~16 milijardi kortikalnih neurona oblikuju naš život
Razmislite ovog dana zahvalnosti ili kad se okupljate s porodicom o još jednoj stvari na kojoj možete biti zahvalni: dugoj evolutivnoj priči koja nam je podarila veliki mozak i dug životni vek.
Zahvaljujući prapredacima primatima koji su pre više od milion godina uveli kuvanje, postali smo vrsta koja može da održi izuzetno veliki broj kortikalnih neurona. Sa tim neuronima dolaze produženo detinjstvo, sporiji razvoj i duži život — kombinacija koja nam je omogućila da gradimo kulturu, prenos znanja i tehnologiju preko više generacija.
Kao naučnica, često sam se susretala s mitovima — na primer da ljudi koriste samo 10% mozga. To nije tačno: koristimo ceo mozak, ali na različite načine u različito vreme. Dugogodišnje procene broja ćelija u mozg u bile su nesigurne: mesta su ukazivala da je ceo ljudski mozak bliži 100 milijardi neurona, ali broj neurona u samom korteksu bio je predmet spekulacija.
Da bismo dobili pouzdane podatke, razvila sam jednostavnu i brzu metodu brojanja ćelija i tokom 15 godina prikupila i analizirala veliki broj mozgova. Rezultat: ljudski cerebralni korteks sadrži redom oko 16 milijardi kortikalnih neurona. Ta brojka pomaže da bolje razumemo zašto je naš mozak drugačiji od mozga drugih životinja.
Šta to znači?
Postoji mnogo načina da se „sklopi" mozak. Primati imaju značajno više neurona u korteksu nego većina ostalih sisara, bez obzira na ukupnu veličinu mozga. Neki veliki mozgovi (npr. slonovski) imaju relativno mali broj neurona zato što su pojedinačni neuroni veliki; neuronske ćelije kod primata su male, a kod ptica još sitnije, pa i manji ptičji mozak može sadržati mnogo neurona — ali nijedan se ne približava broju u najvećim primatskim mozgovima, uključujući ljudski.
Korteks je ključan jer nam omogućava da pređemo granicu prostog detektovanja i reagovanja: učimo iz prošlosti, planiramo budućnost i razvijamo apstraktne sposobnosti. Neuroni su građevni blokovi koji obrađuju informacije — što je više kortikalnih neurona, to je veća kognitivna fleksibilnost i potencijal za kompleksno ponašanje.
Veza sa razvojem i životnim vekom
Jedan od važnih zaključaka jeste da vrste sa više kortikalnih neurona imaju duži period odrastanja i, iznenađujuće, češće i duži život. Povezanost nije potpuno objašnjena, ali omogućava „vreme učenja“ koje je neophodno za prenos znanja kroz generacije — što je osnova kulturnog razvoja.
Energetski troškovi i uloga kuvanja
Više neurona znači i veće energetske zahteve. Da su ljudi i dalje jeli isključivo sirovu hranu, prema procenama, morali bismo da trošimo više od devet sati dnevno na sakupljanje i jedenje — ne bi bilo vremena za razvoj tehnologije ili nauke. Izumom alata i kasnije kuvanja naši preci su „povećali prinos kalorija“: kuvanjem je hrana postala energetski efikasnija i brže svarljiva, što je oslobodilo vreme i omogućilo rast mozga.
Zaključak
Povećan broj kortikalnih neurona jeste svojevrsna „investicija“ koja je donela dve pogodnosti: veće mentalne sposobnosti i više vremena da se te sposobnosti razviju i prenesu. Kulturni život — učenje, tehnološki napredak, obrazovanje — moguće je baš zato što smo u stanju da dugo učimo i prenosimo znanje. Dokle god se okupljamo i delimo priče, znanje i iskustva, nastavićemo da koristimo tu evolutivnu prednost.
Autor: Suzana Herculano-Houzel, Vanderbilt University
Pomozite nam da budemo bolji.
