Kratak pregled: U severnim delovima Teherana sve je više žena koje javno ne nose hidžab, promena ubrzana nakon smrti Mahse Aminije 2022. i masovnih protesta. Vlasti za sada uzdržano reaguju iz straha od novog talasa protesta, dok ekonomske teškoće i bezbednosna napetost produbljuju nezadovoljstvo javnosti. Promena je uglavnom vidljiva u liberalnijim četvrtima, ali simbolika i razlozi otpora dopiru širom zemlje.
U Teheranu sve više žena javno odbacuje hidžab — vlasti uzdržane zbog straha od protesta
Dolazak u Teheran počinje kroz povremene poglede: putnici u automobilima, pešaci koji pokušavaju da probiju zagušene ulice. Kako se penjete ka severnim, hladovitim kvartovima duž Vali‑e Asr ulice, prizori postaju sve jasniji — žene sa smeđom, crnom, plavom i sedom kosom koje ne pokrivaju glavu.
Sve veći broj iranskih žena odlučuje da javno ne nosi obavezni hidžab. Ta promena delimično je ubrzana nakon smrti Mahse Aminije 2022. i talasa protesta koji su usledili, a postala je vidljiva na trgovima, u bazarima i pred luksuznim hotelima severnog Teherana.
Prvi utisci na terenu
Tokom kratke posete uoči samita kojem je prisustvovao jedan od iranskih ministara spoljnih poslova, primetila sam promene koje ranije nisam videla: učenice koje skidaju marame čim izađu iz škole, žene koje mirno šetaju oko svetišta Imamzade Saleh i prolaze pored policajaca bez reakcije, ali i žene bez hidžaba u holu prestižnog hotela Espinas Palace pored znakova koji podsećaju na obavezu nošenja hidžaba.
Simbol otpora
„Kada sam se 1999. preselila u Iran, i jedan pramen kose koji je virio bio je dovoljan da vam neko kaže da ga vratite pod maramu iz straha da neće doći moralna policija i odvesti vas,“ kaže Holly Dagres, istraživačica koja dugo posmatra region. „Da vidim gde je Iran danas deluje nezamislivo: žene i devojke otvoreno prkose obaveznom hidžabu.“
Za mnoge žene to nije samo odevna odluka već izraz dubljeg nezadovoljstva — sa zakonima, ekonomskom krizom i načinom upravljanja. Jedna Iranka koja je nedavno emigrirala u Kanadu opisala je da joj je nošenje hidžaba dugo rušilo samopouzdanje jer nije verovala u njega, ali da je strah od posledica i dalje prisutan.
Politički kontekst i bojazan vlasti
Unutar iranskog vlastodavstva postoje pozivi za pooštravanjem kontrole nad sprovođenjem pravila o hidžabu, dok reformistički zvaničnici, među kojima je i predsednik zdravstvenog odbora Masud Pezeshkian, zagovaraju veću ličnu slobodu. Vrhovni lider Ali Hamenei zasad nije dramatično intervenisao po tom pitanju — verovatno i zbog straha da bi oštrija represija mogla ponovo izazvati masovne proteste u trenutku kada zemlju opterećuju nestanci struje, nestašice vode i ekonomske teškoće.
Podaci iz anketa koje je pominjao savetnik predsednika ukazuju na rastuće nezadovoljstvo javnosti upravom i pad poverenja u institucije nakon godina ekonomske krize, visoke inflacije i problema na tržištu rada. Sve to otežava vlastima da primene strože mere bez rizika od novog talasa protesta.
Neizvesna atmosfera
Iako su najvidljivija okupljanja bez hidžaba zabeležena u severnim, bogatijim delovima grada, simbolika je raširena — i u konzervativnijim kvartovima postoji sve više pojedinačnih slučajeva javnog skidanja marama. Strah i oprez ostaju: oni koji su pokazali neslaganje često to čine pažljivo i u određenim zonama, ali trend postaje sve vidljiviji i snažniji.
Ova promena u javnom ponašanju odražava se na širi društveni i politički kontekst Irana — i ukazuje na to da je pitanje obaveznog nošenja hidžaba postalo jedan od simbola dugotrajnog nezadovoljstva kod velikog dela stanovništva.
Pomozite nam da budemo bolji.
