Litvanija prijavljuje talase velikih balona sa kutijama cigareta i GPS-om lansiranih iz Belorusije koji prelaze u Litvaniju, zbog čega je aerodrom u Viljnusu bio zatvoren devet puta od oktobra. Do sada je presrećeno najmanje 550 balona; oni mogu dostići oko 26.000 ft i nositi do 50 kg, što predstavlja rizik po bezbednost. Zvaničnici i stručnjaci upozoravaju da se radi o obliku hibridnog pritiska koji testira NATO-ove reakcije, a Litvanija je ovlastila obaranje balona i zatražila pomoć NATO Hybrid Support Team-a.
Baloni iz Belorusije kao novo hibridno oružje: kako krijumčarski letovi ugrožavaju NATO na istoku
Pod okriljem noći, na osamljenim poljima uz granicu, krijumčari vezuju kutije cigareta za velike balone opremljene GPS-om i puštaju ih u vazduh. Prema litvanskim vlastima, baloni najčešće polaze iz Belorusije i lete preko granice u Litvaniju, a u nekim slučajevima registrovana su i lansiranja iz oblasti Kalinjingrada. Ono što je počelo kao krijumčarenje cigareta prerasta u ozbiljan bezbednosni problem.
Šta se dešava?
Baloni mogu da dostignu visine do ~26.000 stopa (oko 7.900 m) i nose teret do 50 kg. Od oktobra, aerodrom u Viljnusu — drugi po veličini u baltičkom regionu — bio je primoran da zatvori piste najmanje devet puta zbog talasa balona; baloni su stigli i do Letonije. Litvanske vlasti navode da je u protekloj godini presrećeno najmanje 550 balona, dok baltički medij Belsat izveštava da se obori tek oko 28% lansiranih balona.
Zašto predstavlja bezbednosni rizik?
Iako većina balona trenutno nosi kontraband, stručnjaci ističu više zabrinjavajućih aspekata:
- Baloni testiraju vreme reakcije i slabosti sistema vazdušne odbrane i odgovora civilnih službi.
- Visina leta ih često čini nedostupnim za standardne protivmere kao što su dronovi ili vatreno oružje.
- Teret do 50 kg može prouzrokovati ozbiljne povrede ili smrt pri padu, čak i ako se radi o kutijama cigareta.
- Tehnološki se lako mogu modifikovati za postavljanje špijunskih kamera, zapaljivih naprava ili eksploziva.
„Beloruski režim odgovoran je za ono što procenjujemo kao hibridni napad usmeren na narušavanje života naše države i društva,“ rekao je jedan litvanski zvaničnik, ističući da postoji sumnja da su aktivnosti organizovane uz znanje i odobrenje vlasti u Minsku.
Politički i strateški kontekst
Bivši litvanski ambasador u Londonu i ambasador za hibridne pretnje, Eitvydas Bajarūnas, smatra da je teško zamisliti da „ruka Moskve“ nije umešana: „Može se reći — Moskva dizajnira, Minsk sprovodi.“ Po njegovim rečima, takve niskobudžetne provokacije istovremeno mapiraju slabosti i šalju političke poruke Zapadu i domaćoj publici.
Kako je Litvanija odgovorila?
Litvanija je ovlastila graničare da obaraju balone kada to može da se izvede bezbedno, privremeno je zatvarala granicu sa Belorusijom i zatražila pomoć NATO-a preko jednog od Hybrid Support Teams. Takođe su razmatrane dodatne sankcije Minsku.
Zaključak
Ovaj fenomen pokazuje kako se hibridne taktike mogu razvijati izugleda „bezazlenih“ aktivnosti u ozbiljne bezbednosne izazove. Baloni sa kutijama cigareta su za sada simptom šire strategije testiranja reakcija i ranjivosti, ali istovremeno predstavljaju realan rizik po bezbednost civilnog vazdušnog saobraćaja i stanovništva.
Pomozite nam da budemo bolji.
