2015. David Hole je u Maryborough Regional Parku pronašao težak crvenkasti kamen za koji je mislio da je zlato. Nalaz je nakon godina pokušaja razbijanja identifikovan u Melbourne Museumu kao meteorit Maryborough, star oko 4,6 milijardi godina i težak 17 kg. Klasifikovan je kao H5 ordinary chondrite i jedan je od samo 17 zabeleženih meteorita u saveznoj državi Viktorija, pružajući dragocene podatke o formiranju Sunčevog sistema.
Pronađen meteorit od 17 kg: kamen koji je čovek godinama čuvao misleći da je zlato
2015. godine David Hole je u Maryborough Regional Parku u blizini Melburna pronašao izuzetno težak, crvenkasto-smeđi kamen koji je ležao u žutoj zemlji. Verujući da je u pitanju zlatni nugget zbog istorije regiona, odneo ga je kući i godinama pokušavao da ga razbije bez uspeha.
Kako je pronađen i zašto nije mogao da ga otvori
Hole je koristio testeru za kamen, ugaonu brusilicu, bušilicu, polivao je kiselinom i udarcima čekića pokušavao da razbije nalaz — bez uspeha. Kamen je bio neprirodno težak za svoju veličinu, što ga je dodatno izdvajaolo od uobičajenih zemaljskih stena.
Identifikacija u muzeju
Godinama intrigiran, Hole je na kraju odneo nalaz u Melbourne Museum. Geolog Dermot Henry je primetio karakterističnu „isklesanu, udubljenu“ površinu koja nastaje kada se meteorit pri prolasku kroz atmosferu delimično rastali i oblikuje zbog trenja sa vazduhom.
"Ako biste takav kamen našli na Zemlji, ne bi trebalo da bude tako težak," rekao je Bill Birch, takođe geolog u muzeju, objašnjavajući da neobična gustina ukazuje na vanzemaljsko poreklo.
Sastav, starost i klasiifikacija
U naučnom radu istraživači su opisali objekat kao meteorit star oko 4,6 milijardi godina i nazvali ga Maryborough. Težina iznosi 17 kilograma. Nakon što su dijamantskom testerom odrezali mali uzorak, analiza je pokazala visok sadržaj gvožđa i klasifikaciju kao H5 ordinary chondrite. U preseku se jasno vide sitne, kristalizovane kapljice mineralnih čestica — takozvane chondrule, tipične za hondrite.
Poreklo i koliko je dugo bio na Zemlji
Iako se tačan izvor još ne zna, najverovatnije potiče iz pojasa asteroida između Marsa i Jupitera, odakle su sudari izbacili komad koji je kasnije upao u Zemljinu atmosferu. Procene ukazuju da je meteorit mogao biti na površini Zemlje između 100 i 1.000 godina. Zabeležena su uočavanja bolida između 1889. i 1951. koja bi mogla odgovarati njegovom ulasku u atmosferu.
Zašto je nalaz važan
Maryborough je jedan od samo 17 zvanično zabeleženih meteorita u australijskoj saveznoj državi Viktorija i drugi po veličini hondrit nakon primerka od 55 kg registrovanog 2003. godine. Istraživači ističu da je takav meteorit naučno vredniji od zlata: nosi informacije o ranim fazama formiranja Sunčevog sistema, hemiji praosnova planeta i u nekim slučajevima čak može sadržati organsku materiju stariju od Sunčevog sistema.
Studija o Maryborough meteoritu objavljena je u Proceedings of the Royal Society of Victoria.
Pomozite nam da budemo bolji.
