Ispod skijaških staza: Grenobl razorile krvave borbe narko-bandi

Grenobl, poznat kao "prestonica Alpa" i centar tehnologije, skriva ozbiljan problem: otvoreni sukobi narko-bandi koji sve češće uključuju maloletnike i oružano nasilje na ulicama.

Pre nekoliko nedelja 13-godišnji migrant, za koga se veruje da se zove Chaouki, pogođen je tri puta u leđa i noge u ranim jutarnjim satima. Dečak, navodno regrutovan u Parizu da radi kao kurir droge, i dalje je u kritičnom stanju; policija sumnja da je meta suparničke bande. To je tek jedan od najmanje troje maloljetnika ranjenih u poslednjih 12 meseci — jedan je preminuo od prostrelne rane u glavu.

Deca kao pješaci narko-trafikinga

U Grenoblu policija često privodi dečake od 12–13 godina koji služe kao stražari ili kuriri na tačkama prodaje droge turistima i meštanima. Javnog tužioca Étiennea Manteauxa zabrinjava trend: dok su ranije trgovci koristili francusku omladinu, koja je češće sarađivala sa istražiteljima, sada zapošljavaju neregistrovane strane maloletnike jer su lakše izloživi i teže ih je pronaći.

Stanovnici i radnici u humanitarnim organizacijama opisuju ih kao "topovsko meso" — lako izrabljivanu radnu snagu koja se plaši prijaviti ili tražiti pomoć. Jedan mladić je opisao ponudu: 100 evra za rad od 8 ujutru do ponoći, uz jednostavan zadatak — vikni ako dođe policija.

Rastuće nasilje i organizacija

Grenobl je u 2024. zabeležio 48 pucnjava, a u poslednjih 15 meseci registrovano je sedam ubistava povezanih sa drogom. Prema dostupnim podacima, grad beleži više krivičnih dela po stanovniku nego Marselj (93,9 naspram 73,5 na 1.000 stanovnika). Mreže su postale organizovanije: klanovi uvoze hašiš iz Maroka i kokain direktno iz Južne Amerike, koristeći finansijsku moć da „preuzmu“ lance snabdevanja.

Decenijama je podzemlje u Grenoblu kontrolisala mreža poznata kao "Italo-Grenoblois", ali sukobi su eskalirali otkad je stariji šef te mreže, 71-godišnji Jean-Pierre Maldera, ubijen u martu pod rafalom iz automatskog oružja. Nasilje je sve drskije: u dnevnim časovima su ranjavani i nevini prolaznici, u jednom slučaju je municipalni radnik ubijen nakon što je pokušao da zaustavi osuđenog dilera.

Moderna logistika i javna scena

Trgovci koriste savremene metode promocije i distribucije: brendirani materijali (npr. kačket marke M38), flajeri sa cenovnicima i QR kodovima koji vode do naloga na društvenim mrežama i omogućavaju naručivanje i dostavu. Na pojedinim mestima prodaja se odvija na stotinjak metara od policijskih stanica, dok su tačke prodaje toliko otvorene da se desetine transakcija obave u nekoliko minuta.

Reakcije vlasti i društva

Gradonačelnik Éric Piolle odbacuje tvrdnje da je droga svakodnevni prizor za Grenobloze, dok mu kritičari zameraju da su politike prema lokalnoj policiji i nadzoru doprinele širenju problema. Bivši gradonačelnik Alain Carignon obećava pooštravanje bezbednosti: 300 CCTV kamera, 24-časovni komandni centar i pojačana komunalna policija.

Javni tužilac Manteaux pozdravlja uspostavljanje nacionalnog tužioca za borbu protiv narkotika i najavljuje ciljane mere protiv kupaca, uključujući novčane kazne od 200 evra i zatvorske kazne do jedne godine, kao i obavezne programe rehabilitacije. Takođe najavljuje da skijaške zone neće postati "nevidljive tačke" za trgovinu drogom.

Širi kontekst

Situacija u Grenoblu odražava širi evropski rast tržišta kokaina koje će, po procenama, vredeti desetine milijardi evra, delom usled rekordnog priliva kroz luke poput Antverpena i Roterdama. Ofast procenjuje da manje od deset velikih organizacija kontroliše skoro sav uvoz kokaina u Francusku, što istražitelji opisuju kao oblik "francuskog kokainskog kartela".

Stručnjaci upozoravaju da ignorisanje problema decenijama otežava reakciju vlasti, a lokalni zvaničnici pozivaju i na društvenu odgovornost: dokle god postoji potražnja u gradovima, trafiking i nasilje će rasti.

Zaključak: Grenobl se suočava sa kompleksnom kombinacijom međunarodnog krijumčarenja, lokalne borbe za teritoriju i eksploatacije ranjivih maloletnika — problemom koji zahteva koordinisanu reakciju policije, pravosuđa i društvenih službi.