Sažetak: Fizičar Robert Scherrer objašnjava da bi primordijalna crna rupa mase oko 100 milijardi tona bila fizički izuzetno mala, ali bi duž prolaza stvorila supersonični udarni talas i jake plimne sile koje mogu razarati tkivo. Najosetljivije bi bile ćelije mozga, pa bi prolaz takve rupe mogao dovesti do teških povreda ili smrti. U isto vreme, primordijalne crne rupe su hipoteza i kandidat za tamnu materiju, a verovatnoća da takav događaj pogodi čoveka je praktično zanemarljiva.
Šta bi se zapravo desilo ako bi crna rupa prošla kroz vaše telo?
Ako vas zanima svemir i ekstremni fenomeni, jedna od često postavljanih, ali egzotičnih pitanja glasi: šta bi se desilo da primordijalna crna rupa prođe kroz ljudsko telo? Fizičar Robert Scherrer sa Univerziteta Vanderbilt objašnjava kakve bi bile neposredne i sekundarne posledice takvog prolaza.
Brojke i poređenja
Scherrer navodi primer primordijalne crne rupe mase oko 100 milijardi tona (približno 1×10^14 kg). Uprkos toj masi, neposredna lokalna šteta mogla bi biti manja od one koju izaziva metak kalibra 0,22 — zbog izuzetno male fizičke veličine takvog objekta: radijus događajnog horizonta za ovu masu iznosi reda veličina ~1,5×10−13 metara, znatno manje od atomske jezgara.
Kako bi telo bilo oštećeno?
Iako je sam kontakt veoma sitan, prolaz primordijalne crne rupe ne bi bio bez posledica. Scherrer objašnjava da bi PBH stvorila:
- supersonični udarni talas duž svoje putanje, koji bi mogao razarati tkivo neposredno oko traga;
- jake plimne (tidalne) sile koje deluju na veoma malim razdaljinama i mogu mehanički razdvojiti ćelije;
- posebnu osetljivost nervnih ćelija—ćelije u mozgu su naročito ranjive i verovatno bi trpele najteža oštećenja.
Drugim rečima, iako je sama rupa veoma „mala“, efekti na ćelijskom i tkivnom nivou mogu dovesti do ozbiljnih povreda ili smrti, naročito ako bi prolaz bio blizu vitalnih delova tela. Scherrer to poredi sa povredom nalik prostrelnoj.
Koliko je realno?
Važno je naglasiti da su primordijalne crne rupe, naročito u ovom rasponu masa, još uvek hipoteza. One se pominju kao mogući kandidat za tamnu materiju, nastale iz ekstremno gustih oblasti u prvim trenucima nakon Velikog praska. Međutim, verovatnoća da vas jedna takva crna rupa pogodi ili čak prođe kroz Zemlju je izuzetno mala — praktično zanemarljiva za svakodnevni život.
Robert Scherrer: "Primordijalna crna rupa bi duž svoje putanje stvorila supersonični udarni talas i snažne plimne sile koje bi mogle razdvojiti ćelije; ćelije mozga su verovatno najozbiljnije ugrožene."
Zaključak: iako teorijski scenario izgleda dramatično i ima zanimljive posledice na mikroskopskom nivou, za prosečnu osobu on ostaje naučna kurioznost — intrigantna tema koja pomaže da razumemo ekstremne efekte gravitacije i moguće uloge malih crnih rupa u kosmologiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
