Netanjahu podneo zahtev za pomilovanje — pokušaj da okonča dugo i polarizujuće suđenje

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u nedelju je zvanično podneo predsedniku države zahtev za pomilovanje od optužbi za prevaru, zloupotrebu poverenja i primanje mita, u nastojanju da okonča višegodišnje i duboko podeljeno suđenje.

Iz kabineta premijera je saopšteno da su podnesci poslati pravnoj službi Kancelarije predsednika. Kancelarija predsednika Isaaca Herzoga označila je zahtev kao "izvanredan zahtev" koji nosi "značajne implikacije" i najavila da će predsednik, nakon pribavljanja svih relevantnih mišljenja, zahtev odgovorno razmotriti.

Netanjahu je podneo dva dokumenta: detaljno pismo koje je potpisao njegov advokat i lično pismo premijera. Ti papiri će prvo biti poslati Ministarstvu pravde na mišljenje, a potom Pravnom savetniku Kancelarije predsednika, koji će pripremiti dodatna pravna mišljenja za predsednika.

Zašto je zahtev kontroverzan?

Netanjahu je jedini aktuelni premijer u istoriji Izraela koji se suočava sa krivičnim procesom. Optužen je u tri odvojena slučaja, za prevaru, zloupotrebu poverenja i primanje mita, pošto ga tužilaštvo tereti da je menjao usluge u zamenu za političku i finansijsku podršku. Premijer kategorično odbija optužbe i naziva ih "lovom na veštice" koji su, kako tvrdi, organizovali mediji, policija i pravosuđe.

"Nastavak suđenja nas razdire iznutra, podgrejava podele i produbljuje raskole. Siguran sam, kao i mnogi drugi u naciji, da bi hitno okončanje suđenja znatno pomoglo da se smanje strasti i da se podstakne široka pomirenja koja naša zemlja očajnički treba."

U video-poruci Netanjahu je kao dodatni razlog naveo i činjenicu da ga obaveza da se tri puta nedeljno pojavljuje na sudu ometa u obavljanju državničkih zadataka. Suđenje je u protekloj godini više puta bilo odlagano zbog ratnih događaja i nemira nakon napada Hamasa u oktobru 2023. godine.

Spoljni pritisci i pravne procene

Podsećanja radi, bivši američki predsednik Donald Trump ranije je javno pozvao da se Netanjahuu dodeli pomilovanje i poslao pismo predsedniku Herzogu u kome je opisao slučaj kao "politički i neopravdan". Međutim, mnogi pravni stručnjaci smatraju da predsedničko pomilovanje ne bi automatski prekinulo sudski proces.

Emi Palmor, bivša generalna direktorka Ministarstva pravde, izjavila je da je malo verovatno da pomilovanje može zaustaviti suđenje dok su postupci u toku: "Ne možete istovremeno tvrditi da ste nevini i tražiti od predsednika da interveniše. Jedini način da se postupak obustavi je ako tužilaštvo odustane od gonjenja."

Reakcije iz opozicije

Protivnici premijera odmah su osudili potez i pozvali predsednika da ga ne prihvati bez dodatnih ustupaka. Lider opozicije Jair Lapid izjavio je da se pomilovanje ne sme dodeliti bez priznanja krivice, iskaza pokajanja i trenutnog povlačenja iz političkog života.

Šta može da usledi?

Proces razmatranja zahteva može potrajati: nakon mišljenja Ministarstva pravde i Pravnog savetnika Kancelarije predsednika, odluka je u rukama predsednika, koji prema proceduri može prihvatiti ili odbiti zahtev. Čak i u slučaju pomilovanja, pravne i političke posledice bi bile značajne i verovatno bi izazvale dalju polemiku u izraelskoj javnosti i parlamentu.

Bez obzira na ishod, zahtev za pomilovanje dodatno je zaoštrio političku debatu i dodatno istakao podelu u društvu koja prati ovaj dugotrajni proces.