CISC u Taškentu je troetažni kulturni i istraživački kompleks koji se otvara u martu 2026. i ima cilj da obnovi i prikaže ulogu Uzbekistana kao centra islamske nauke i umetnosti. Projekat je tokom osam godina razvijalo oko 1.500 stručnjaka iz više od 40 zemalja; sadržaji uključuju interaktivne VR/AR/AI zone i biblioteku sa preko 200.000 knjiga. Među eksponatima su Uthmanov Kuran i zbirka od 114 rukopisnih Kurana, dok se projekt suočava sa kritikama zbog troškova i nejasnih izvora finansiranja.
U srcu Taškenta: monumentalni Centar za islamsku civilizaciju otvara se u martu 2026.
Centar za islamsku civilizaciju (CISC) u Taškentu, zgrada visine koja se opisuje kao četiri puta veća od legendarnog natpisa Hollywood i zapreminski približno sedam puta veća od Bele kuće, zamišljen je kao ambiciozan kulturni i obrazovni kompleks. Troetažni objekat trebalo bi da bude otvoren za javnost u martu 2026. godine i ima za cilj da povrati i predstavi istorijsku ulogu Uzbekistana kao centra islamske nauke i umetnosti.
O centru
Tokom osam godina gradnje, u projekt su bili uključeni stručnjaci — oko 1.500 stručnjaka iz više od 40 zemalja — kako bi se oblikovale naučne, arhitektonske i kulturne koncepcije. Drugi sprat biće posvećen istraživačkom radu: međunarodnim naučnicima i studentima biće dostupan katalog od više od 200.000 knjiga.
Izložbe i programi
CISC kombinuje tradicionalne izložbene postavke sa savremenim tehnologijama: planirane su interaktivne obrazovne zone koje koriste virtuelnu stvarnost (VR), proširenu stvarnost (AR) i veštačku inteligenciju (AI). Među atrakcijama su "živi portreti" istorijskih učenjaka — interaktivni prikazi koji omogućavaju posetiocima simulirane razgovore sa istorijskim ličnostima — sa ciljem da mlađe generacije podstaknu da se bave astronomijom, medicinom, književnošću i umetnošću.
Izložbeni fond centra uključuje povratne predmete iz inostranstva, među kojima se izdvajaju Uthmanov Kuran datiran u 7. vek — jedan od najstarijih primeraka na svetu — i zbirka od 114 rukopisnih Kurana kreiranih pod pokroviteljstvom uglednih vladara i kaligrafa kroz vekove. Direktor centra, Firdavs Abduhalikov, ističe da je u okviru programa restitucije do sada vraćeno oko 2.000 predmeta, nakon učešća na aukcijama poput Christie’s i Sotheby’s.
Istorijski kontekst
Islam je stigao na teritoriju današnjeg Uzbekistana u 7. veku, a između 9. i 12. veka region je doživeo zlatno doba nauke, književnosti i arhitekture. Istoričar Farhan Ahmad Nizami, osnivač Oksfordskog centra za islamske studije, opisao je srednjovekovni Centralnu Aziju kao "globalizovani svet pre globalizacije" — gradovi poput Buhare i Samarqanda bili su ključne tačke na Putu svile i mesta susreta ideja i kultura s Istoka i Zapada. Kasnije, u 15. i 16. veku, Timuridsko carstvo donelo je novu renesansu umetnosti i nauke, čemu CISC daje i arhitektonsku referencu kroz mozaike, plave kupole i detaljnu ornamentiku.
Kritike i izazovi
Uz pohvale za ambicioznost projekta, postoje i kritike: upućena su pitanja o troškovima izgradnje, nejasnim izvorima finansiranja i ograničenjima verske slobode u zemlji. CISC nije detaljno komentarisao ukupne troškove i poreklo sredstava. Požar koji je izbio tokom gradnje u septembru doveo je do odlaganja prvobitnog otvaranja, ali su glavni građevinski radovi dovršeni.
Publika i misija
S obzirom na to da je oko 60% stanovništva Uzbekistana mlađe od 35 godina, rukovodstvo centra naglašava da je jedan od ključnih ciljeva motivisanje mladih kroz inovativne edukativne programe i multimedijalne izložbe. Kako navodi direktor Firdavs Abduhalikov: "Moramo ih inspirisati i ispričati priču o našoj bogatoj istoriji kroz inovaciju i kreativnost." Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da sama zgrada predstavlja platformu — njen uspeh zavisiće od dugoročnog ulaganja u istraživanje, obrazovanje i međunarodnu saradnju.
Ranija verzija ovog teksta netačno je navodila troškove izgradnje zgrade.
Pomozite nam da budemo bolji.
