Članak ispituje dokaze da je Mars, u svojim ranijim toplijim i vulkanski aktivnijim fazama, mogao imati termalne izvore slične onima u Yellowstone-u. Rover Spirit je 2007. otkrio opalne silikatne naslage kod Home Plate-a u krateru Gusev koje ukazuju na hidrotermalne procese, ali nema potvrde o organskom poreklu tih struktura. Proučavanje zemaljskih sinter-naslaga pomaže astrobiološkoj proceni mogućnosti drevnog života na Marsu.
Da li je Mars nekada imao svoj „Yellowstone“? Tragovi drevnih termalnih izvora u krateru Gusev
Mars danas deluje hladno i suvo: atmosfera je vrlo tanka, a voda je većinom smrznuta u podzemnim ledom i polarnim kapama. Međutim, pre milijardi godina Mars je bio topliji, vlažniji i vulkanski aktivniji — uslovi koji su mogli da podrže hidrotermalne sisteme slične onima u našim najpoznatijim gejzirskim poljima.
Mars nekada i danas
Savremene misije i roverske ekspedicije dale su nam mnogo podataka o prošlosti Marsa: jasno postoje dokazi za nekadašnje rečne tokove, delte i vulkansku aktivnost. Iako nema traga za kompleksnim oblicima života, planetu su oblikovale aktivne površinske i podzemne geološke procese — vetar, pokreti sedimenta, lavine i ranija vulkanska termalna aktivnost.
Kako nastaju sinter i opalna silika — zašto je to važno
Sinter (opalan) je proizvod hidrotermalnih voda koje rastvaraju siliku iz vulkanskih stena i talože je pri hlađenju na površini, formirajući beličaste, porozne naslage oko gejzira i termalnih izvora. Drugi način dobijanja opalne silike je acid-sulfate izluživanje — hemijska razgradnja stena sumpornim kiselinama, pri čemu ostane rezidualna silika.
Šta je Spirit pronašao u krateru Gusev
Rover Spirit je 2007. otkrio silikatne (opalne) naslage u blizini lokaliteta nazvanog Home Plate u krateru Gusev. Naslage su povezane s vulkanskim i magmatskim ostacima, što ukazuje na postojanje lokalnih hidrotermalnih procesa. Neki od pronađenih uzoraka imaju sitne "prstolike" strukture koje podsećaju na sinter i stromatolitne oblike koje viđamo u termalnim poljima na Zemlji.
Da li su te strukture biološkog porekla?
Iako izgled i oblik tih struktura podstiču poređenja sa stromatolitima (koji na Zemlji često nastaju uz pomoć mikroba), do danas nije pronađen neoboriv dokaz o organskom poreklu tih marsovskih formacija. Moguće je da su nastale isključivo geološkim procesima. Ipak, na Zemlji sinter često konzervira mikrobne tragove, pa su ovakve naslage na Marsu prioritetne mete u potrazi za drevnim životom.
Širi kontekst — drugi svetski primeri i buduće misije
Hidrotermalni i gejzirski procesi nisu ograničeni na Zemlju: postoje dokazi o izbacivanju materijala (gejzirima) na nekim ledenim satelitima, kao što su Enceladus i Triton, a Europa verovatno skriva okean tekuće vode ispod leda. NASA-in let za Europa Clipper lansiran je 2024. i trebalo bi da stigne u sistem Jupitera radi detaljnog proučavanja Evrope 2030. godine.
Zašto je ovo važno
Pronalazak hidrotermalnih naslaga i sintera na Marsu ukazuje na postojanje lokalnih ekosistema koji su nekada mogli biti povoljni za život. Proučavanje zemaljskih termalnih sistema, poput onih u Yellowstone-u, pomaže naučnicima da identifikuju biosignature koje treba tražiti u uzorcima sa Marsa.
Za dalje čitanje: Ruff, S.W., Campbell, K.A., Van Kranendonk, M.J., Rice, M.S. i Farmer, J.D., 2020. The case for ancient hot springs in Gusev crater, Mars. Astrobiology, 20(4), str. 475–499. https://doi.org/10.1089/ast.2019.2044.
Pomozite nam da budemo bolji.
