Anakonde su imale približno istu prosečnu dužinu (~17 stopa / 5,2 m) još pre oko 12,4 miliona godina, navodi novo istraživanje. Tim naučnika izmerio je 183 fosilna pršljena iz najmanje 32 jedinke iz Venecuele i koristio rekonstrukciju osobina predaka. Rezultati pokazuju da se telesna veličina anaconda nije značajno promenila uprkos klimatskim i ekološkim promenama kroz milione godina.
Drevne anakonde bile su džinovske pre 12 miliona godina — veličina se gotovo nije promenila
Novo istraživanje pokazuje da su anakonde imale veću, današnjoj sličnu prosečnu dužinu još u srednjem miocenu, pre oko 12,4 miliona godina. Nalazi sugerišu da je prosečna veličina ove grupe zmija bila stabilna kroz geološko vreme, uprkos promenama klime i staništa.
Tokom srednjeg i gornjeg miocena (otprilike 16–5,3 miliona godina pre sadašnjosti) tople klime, prostrane močvare i obilje plena pogodovali su pojavi velikih životinjskih oblika. Mnoge od tih "džinovskih" vrsta nisu preživele promene koje su usledile, ali anaconde su opstale gotovo nepromenjene po veličini.
Kako su došli do zaključka
Istraživači, predvođeni paleontologom Andrésom Alfonso-Rojasom (Univerzitet u Kembridžu), izmerili su 183 fosilizovana pršljena iz najmanje 32 jedinke prikupljene u Venecueli. Pored empirijskih mera, koristili su i metodu rekonstrukcije osobina predaka (ancestral state reconstruction) kako bi procenili telesne dužine drevnih anaconda na osnovu srodnih vrsta.
Glavni rezultat
Prema proračunima, prosečna dužina anaconda u trenutku njihovog pojavljivanja u fosilnom zapisu bila je oko 17 stopa (5,2 m) — veoma blizu proseka modernih primeraka. To je iznenadilo istraživače koji su očekivali veće dimenzije u toplijem miocenu.
„Rezultat nas je iznenadio, jer smo očekivali da ćemo naći dokaze da su drevne anakonde bile duge sedam ili osam metara,” rekao je Alfonso-Rojas. „Nemamo dokaza o većim zmijama iz miocena, iako su tada globalne temperature bile toplije.”
Zašto su ostale velike?
Razlozi za očuvanje velike veličine anaconda kroz milione godina ostaju nejasni. Iako su topla klima i obilje močvara verovatno doprineli njihovom rangu rano u evoluciji, kasnije hlađenje i smanjenje staništa tokom pliocena i pleistocena nisu dovele do značajnog smanjenja telesne veličine. To sugeriše da faktori kao što su dostupnost plena ili pojavljivanje novih grabežljivaca možda nisu bili presudni u određivanju njihove veličine.
Otvorena su i druga pitanja: koje ekološke ili biološke karakteristike omogućavaju ovakav dugoročan evolutivni stabilitet i kako će se današnje populacije anakonda prilagođavati budućim promenama klime i staništa.
Kontext za čitaoca: Moderni južnoamerički primerci green anaconde spadaju među najteže zmije na svetu; prosečne dužine su oko 4–5 m, dok najduži zabeleženi primerci mogu dostići oko 7 m. Novo istraživanje pruža retku perspektivu o dugoročnoj evolutivnoj stabilnosti njihove veličine.
Pomozite nam da budemo bolji.
