Mirisna gljiva protiv komaraca: novo oruđe koje privlači i ubija insekte koji prenose bolesti

U uslovima globalnog zagrevanja, kada se domet komaraca širi, naučnici su razvili obećavajući pristup zasnovan na mirisu: modifikovali su soj gljive Metarhizium tako da proizvodi više jedinjenja longifolena, prijatnog cvetnog mirisa koji snažno privlači komarce.

Kako to funkcioniše

Komarci traže nektar koristeći cvetne mirise. Istraživači su iskoristili tu sklonost tako što su gljivu genetski izmenili da luči povećane količine longifolena. Sporama izmenjene gljive dovoljno je da dođu u kontakt sa insektima: gljiva tada inficira komarce i dovodi do njihove smrti u roku od nekoliko dana.

Raymond St. Leger, koautor studije: "Priroda nam daje nagoveštaj šta funkcioniše protiv komaraca."

Rezultati i prednosti

• U laboratorijskim ispitivanjima zabeležena je smrtnost komaraca od 90–100% čak i u prisustvu konkurentskih mirisa.
• Spore se mogu postaviti u male posude unutra ili spolja koje nekoliko meseci postepeno oslobađaju miris, što olakšava upotrebu u zajednicama.
• Longifolen se već koristi u parfemskoj industriji i ima nizak rizik za ljude, što ovu metodu čini manje opasnom nego mnogi hemijski insekticidi.
• Gljiva se može jeftino uzgajati na poljoprivrednom otpadu, što obećava pristupačnost i skalabilnost u regijama najpogođenijim bolestima koje prenose komarci.

Ograničenja i bezbednost

Iako su laboratorijski rezultati ohrabrujući, potrebna su dalja terenska ispitivanja i procene ekološkog uticaja pre šire primene. Takođe je važno sprovesti regulatorne provere vezane za upotrebu genetski modifikovanih organizama kako bi se osigurala bezbednost ljudi i biodiverziteta.

Ovaj pristup ima potencijal da pomogne zajednicama u Africi, Aziji, Južnoj Americi, ali i u širem geografski područjima koja beleže širenje komaraca zbog klimatskih promena. Ako se potvrdi i u terenskim uslovima, "parfimisana gljiva" može postati dodatno sredstvo u borbi protiv malarije, denga groznice i drugih bolesti koje prenose komarci.